Храм Свете Тројице Русалијске или ''Латинска црква'' у Горњем МатејевцуЈедна од најстаријих Цркава у Србији, подигнута је највероватније у првој половини XI века. Потиче из времена византијске владавине овим просторима и једна је од ретих сачуваних Цркава из пренемањићког периода. Налази се на брду које се назива Метох изнад Горњег Матејевца. У народу је позната и као Латинска Црква, због тога што су је користили Дубровчани када су установили своју насеобину у Нишу у XVI веку. Назива се још и Црква Русалија. О њој постоје оскудни подаци али се сматра, по мишљењу археолога да је податак о њеној изградњи прилично тачан. Црква највероватније никада није била фрескописана што умањује податке о њеној историји. Црква је скромна, једнобродна грађевина у облику сажетог, издуженог, уписаног крста са куполом.
Све до 1968. године била је у рушевинама, да би од 1968. до 1974. године била извршена потпуна рестаурација археолога Завода за заштиту споменика. Налази се на списку Републике Србије као културно добро од изузетног значаја. У храму се богослужи на дан Силаска Светог Духа на Апостоле.
Храм Вазнесења Господњег у Горњем МатејевцуЦрква Вазнесења Господњег изграђена је на рушевинама старе Цркве 1838. године, а освећена 21. Априла исте године од стране нишког митрополита Григорија. До темеља је спаљена у време Милојеве и Срндакове буне као казна мештанима Горњег Матејевца због учешћа у буни. Обновљена је и поново освећена 1842. године од стране нишког митрополита Никифора. Црква је једнобродна базилика скромних димензија. Живописана је највероватније око 1870. године, највероватније руком мајстора зографске школе. У Цркви се истичу интересантне фреске светог мученика Ђорђа Кратовца и Милоша Обилића са ореолом. Недалеко од храма 1838. године подигнут је у звоник већих димензија. У порти храма налази се и парохијски дом, чија је изградња почела 1950, а завршила се 1974. године. Више пута је обнављан.
Храм Светих апостола Петра и Павла у Горњем МатејевцуХрам се налази на источној страни села. На овом месту налазио се храм светих Апостола Петра и Павла који је порушен у време Првог српског устанка. За сам настанак храма, везана је једна занимљива легенда. 1912. године, баба Јагоди из Кнез Села и баба Стани из Горњег Матејевца указао исти сан да откопају темеље Цркве. 1913. године пронађени су темељи старог храма. 1935. године направљен је пројекат за изградњу новог храма, а темељи су озидани 1937. године, али су радови на изградњи храма прекинути због почетка Другог светског рата. Све до 2000. године на средини темеља храма је била Црква дашчара, скромних димензија, да би у периоду од 2000. до 2005. године била сазидана нова Црква на старим темељима. Црква још није освећена. Помоћна црквена зграда сазидана је 2010. године, уз помоћ градске општине Пантелеј и мештана, али још увек није завршена.
Храм Светог пророка Илије у Кнез СелуЦрква светог Пророка Илије је освећена 1872. године за време нишког митрополита Виктора. Затезање Цркве јаким металним полугама у њеном темељном делу извршено је 1930. године. Црква је мањих димензија, правоугаоне основе, полуобличастог свода и полукружне апсиде. 2006. године је обновљена фасада и санирани су темељи Цркве. Комплетно је фрескописана. Мало освећење Цркве извршила је Његова Светост патријарх српски господин Иринеј уз саслужење епископа пожаревачко- браничевског др Игнатија. У црквеној порти налази се и звоник подигнут у периоду од 1932. до 1936. године, на коме се налази споменик погинулим војницима из Кнез Села у Балканским и Првом светском рату. У порти се налази и црквена сала подигнута 1986. године.
Храм Успења Пресвете Богородице у Кнез СелуТемељи Цркве из античког периода откривени су око 1920. године. На том месту мештани Кнез Села подигли су 1975. године без благослова епископа нишког неугледно здање, неадекватног облика и непримередног изгледа православне светиње. Црква није освећена.