МАНАСТИР СВ. ПЕТКЕ - ИВЕРИЦА, СИЋЕВО

     На улазу у Сићевачку клисуру, недалеко од села Островица, налази се манастир свете Петке. О првобитном манастиру који се налазио на овом месту није остало сачувано много података. У XV веку, потерани турским најездама, много монаха са Свете Горе долази на просторе данашње Србије. У сићевачкој клисури у средњем веку, постојала је, према речима проте Петра Гагулића, велика „колонија монаха.“ Сићевачка клисура имала је око двадесет манастира, испосница  и цркава, у којима су се „књиге писале и осликавале, цркве и манастири обнављали и живописали.“ И на овом месту је, према предању постојао манастир посвећен светој Петки. Предање казује да су Турци манастир порушили и у његовом дворишту закопали дванаест девојака. Њихова тела су пронађена приликом изградње нове Цркве. Народ овај манастир и данас зове Иверица, што нас наводи на закључак да су овде можда живели монаси грузијског светогорског манастира Ивириона. У једном турском дефтеру са краја XVI века помиње се манастир свете Петке, као дужник у износу од 500 акчи, на име десетка.
     Археолошка истраживања на овом простору открила су кованице са ликом цара Уроша Нејаког, што сведочи да је манастир тада био активан. Највероватније су на темељима тог манастира, монаси са Свете Горе подигле нови, који је разорен од Турака. Данашњи манастир свете Петке у Островици је обновљен 1896. године на темељима старог храма. Подигли су га војници инжињерске јединице српске војске које су припремале терен за прокопавање железичког тунела и пролаза кроз Сићевачку клисуру. На порталу Цркве записан је узрок зидања Цркве: „У славу срећног спасења Врховног Команданта Краљев. српске војске Његовог Величанства Краљ Александара I овај храм из темеља обнављају захваљујући се Свемогућем што је сачувао драгоцени живот Узвишеног Господара Србије, а у знак топлих осећања који су према његовој узвишеној личности прожети. Официри и војници инжињеријски трупа. Изградњом грађевине руководио је капетан Живојин Дамњановић.“
     Због тога је овај манастир уживао посебно поштовање краљевске династије Обреновића у Државној архиви називао се „Краљевски српски војни манастир света Петка Иверица.“ Манастирску Цркву пројектовало је Министарство грађевина Краљевине Србије, а главни архитекта био је Светозар Ивачковић из Београда. Храм је освећен 14. октобра 1898. године. Од освећења до Мајског преврата 1903. године, манастир је био у власништву Српске војске, а богослужили су војни свештеници. Интересантно је да је манастир уживао велико поштовање и помоћ и династије Карађорђевић, која је давала издржавање манастиру и војном свештенику који је овде служио.
     Поред Цркве налази се и гробље, на коме је сахрањено неколико војника инжињераца који су страдали за време пробијања пута. Црква није живописана. Иконостас је постављен одмах по завршетку храма, дело уметника Милутина Марковића из Ниша. Поред храма налази се звоник са три звона, подигнут 1898. године. Од обнове у манастиру свете Петке никада није било монашког живота. У новије време изнад храма подигнут је конак.