„Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем.
Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога…
Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату...”
Свети Јован Златоуст: БЕСЕДА НА ВАСКРС
Васкрсењска радост испунила је храм Светог Романа у Белотинцу и све оне благочестиве парохијане који су узели учешћа у Пасхалној литургији. Светлост Христова обасјала је све оне богочежњиве душе које су искрено тражиле искуство лепоте и радости духовног живота. Светла дечија лица и одраслих парохијана сведочила су о истинитом доживљају небескога благослова који се дарује Светом Тајном Причешћа.
Преиспуњен храм верним народом био је заиста задивљујући призор - многи кажу да је у најмању руку било преко 200 људи и деце, што је осетно више него претходних година. Готово сви су се причестили. Али оно што такође задивљује јесте потпуна кротост и смиреност присутних парохијана у храму упркос тако великој гужви. Тиха и мирна, али истовремено жива и бодра побожност верних људи била је заиста потпуно у складу са светошћу места и времена Литургијског богослужења у коме су се они налазили - баш као да су плодови веронауке код деце почели да налазе свој васпитни одјек и у богослужењу код одраслих. Свечаност и торжественост опхода око храма на дан Васкрса будили су увек посебну пажњу и заинтересованост код парохијана. Непрестани звонки одјеци великог црквеног звона били су праћени мелодијама тропара и црквених песама. Сви парохијани у опходу имали су по једну упаљену свећицу и свако од њих је био у молитвеном тиховању - молитве и жеље уздижу се и тада свим срцем Господу Богу да би добили здравља и исцелења, да би нашли утеху и мир, да би стекли помоћ небеску и напредак у животу...
Стрпљиво и у миру завршенo je богослужењe. Народ Божији присутан је још дуго у црквеном дворишту. Поздрављају једни друге и честитају Празник једни другима. На самом крају спонтано се уобличи и такмичење у "кљоцању перашкама", како то кажу мештани ове парохије. С времена на време чују се у црквеном дворишту гласни узвици одушевљења и смех оних који побеђују у овим "двобојима перашки" - све се то збива опет у примереном духу и у складу са Светим местом - храмом Светог Романа.
Часовник у конаку показује већ 11:00 сати. Већина парохијана полагано се удаљава из црквеног дворишта на свечани ручак у својим домовима. Доживљена духовна радост и пуноћа Божијег благослова учинили су да се људи лакше осећају - како они сами казују у разговорима. Можемо претпоставити да је то знак да је на души лакше и да је то отуда што су многа злопамћења отишла и заборављена, а многи грехови избрисани и опроштени. Искреним трудољубивим парохијанама светло је сада у души овога Светлога Дана и тај и такав Божији благослов потребно је однети својим кућама ради укрепљења и оснажења за нове предстојеће животне подвиге.
Слава Богу и хвала Пресветој Мајци Божијој и Светом Роману на овако дивном Дану када срце дише чистотом и радошћу код сваког благочестивог хришћанина.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ЗАИСТА ВАСКРСЕ!