У ове пролећне дане који својом топлином наговештавају лето, а док смо били на молитви у храму појави се неочекивано млађи човек са косом у репу и брадом, великим ранцем на леђима, штапом у руци, исцрпљен од хода. Ту започињемо комуцикацију и сазнајемо да је на са крајњег југозапада Француске кренуо пут Индије. Иде пешице, некад га неко повезе, неко награни, неко пружи смештај и тако већ неколико месеци. Прошавши кроз бивше Југословенске републике дошао је до Србије. Причао нам је да су нас пуно оцрнили пред светом, али да он у Србији није наишао на „људождере“ него на гостопримство какво у свету није видео. Упознали смо га са нашом вером, историјом, али и традиционалном кухињом. Преноћио је у конаку наше Цркве, а онда се ближио тренутак растанка. Ушли смо у храм и прочитали молитву за благослов путника, помазали га миром и пожелели му да ово земно странствовање буде слика духовног путовања које кроз Богочежњу као циљ свог пута има Богопознање. Причао нам је да његови пријатељи завршавају факултете, ужурбано живе, возе ферарије али да је он сам одабрао неки други пут. Отиснуо се на овај духовни пут да упозна нове људе, народе и културе. Стајао је непомичан испред православних икона и кандила док се у позадини чула византијска музика. Дали смо му Оченаш на енглеском, а при поласку и Исусову молитву да освештана буде свака мисао, свака реч, сваки корак његовог странствовања. Обишли смо лесковачке храмове и музеј, а онда му скратили пут према Власотинцу јер је кренуо за Пирот. Када смо са монасима из Сукова уговарали дочек били су на путу али су рекли да ће Господ уредити, као што је и уредио. Када је путник стигао дочекао га је игуман са французима који су се ту задесили, па су се лепо испричали. Пре поласка јавио се из Сукова све нас називајући браћом и рекао да би у овом манастиру могао да проведе цео живот. Дали смо му смернице према Светој Гори и Јерусалиму, а Господу који је прави пут, истина и живот помолисмо се да путује са овим путником и приведе га мирном пристаништу свом, не би ли нашао покој души својој.ПУТ ЈЕДНОГ БОГОТРАЖИТЕЉА
- Детаљи
- ~ Аутор ~ протонамесник Далибор Стефановић
У ове пролећне дане који својом топлином наговештавају лето, а док смо били на молитви у храму појави се неочекивано млађи човек са косом у репу и брадом, великим ранцем на леђима, штапом у руци, исцрпљен од хода. Ту започињемо комуцикацију и сазнајемо да је на са крајњег југозапада Француске кренуо пут Индије. Иде пешице, некад га неко повезе, неко награни, неко пружи смештај и тако већ неколико месеци. Прошавши кроз бивше Југословенске републике дошао је до Србије. Причао нам је да су нас пуно оцрнили пред светом, али да он у Србији није наишао на „људождере“ него на гостопримство какво у свету није видео. Упознали смо га са нашом вером, историјом, али и традиционалном кухињом. Преноћио је у конаку наше Цркве, а онда се ближио тренутак растанка. Ушли смо у храм и прочитали молитву за благослов путника, помазали га миром и пожелели му да ово земно странствовање буде слика духовног путовања које кроз Богочежњу као циљ свог пута има Богопознање. Причао нам је да његови пријатељи завршавају факултете, ужурбано живе, возе ферарије али да је он сам одабрао неки други пут. Отиснуо се на овај духовни пут да упозна нове људе, народе и културе. Стајао је непомичан испред православних икона и кандила док се у позадини чула византијска музика. Дали смо му Оченаш на енглеском, а при поласку и Исусову молитву да освештана буде свака мисао, свака реч, сваки корак његовог странствовања. Обишли смо лесковачке храмове и музеј, а онда му скратили пут према Власотинцу јер је кренуо за Пирот. Када смо са монасима из Сукова уговарали дочек били су на путу али су рекли да ће Господ уредити, као што је и уредио. Када је путник стигао дочекао га је игуман са французима који су се ту задесили, па су се лепо испричали. Пре поласка јавио се из Сукова све нас називајући браћом и рекао да би у овом манастиру могао да проведе цео живот. Дали смо му смернице према Светој Гори и Јерусалиму, а Господу који је прави пут, истина и живот помолисмо се да путује са овим путником и приведе га мирном пристаништу свом, не би ли нашао покој души својој.