У Прекопчелици, архијерејском намесништву јабланичком прослављена је храмовна слава пренос моштију светог оца Николаја. Свету Литургију служили су парох прекопчелички јереј Небојша Стојановић и Архијерејски нам. јабланички протонам. Далибор Стефановић уз присуство верника. Након Литургије су пререзани славски колачи, а по обиласку гробова пострадалих свештеника, преселили смо се у просторије конака где је била уготовљена трпеза љубави. Овај храм у предворју Царичиног града, у селу у ком је цар Јустинијан кажу чувао пчеле, је веома знаменит, а јединствен је по споменицима крајпуташима у црквеној порти поред пута и још више по гробовима мученика који овде почивају. Причао нам је парох прекопчелички отац Небојша о свештенику Петру Цветковићу који је био први парох прекопчелички како је обновио цркву, направио конак и помоћне зграде и све лепо уредио и како је пострадао од бугара. Поведен је овај свештеник са једном баком на стрељање и док су га бугари наговарали да им плати да би га пустили бака је побегла, а њега су у љутњи заклали. Сахрањен је поред храма а последње речи су му биле „остајем са својим народом да живим и мрем“. Поред његовог је и гроб његовог сина оца Харалампија, а у близини и унука који је по аманету отаца обновио овај храм. Сведочи нам отац Небојша о још једном свештеномученику кога чува ова света земља, а то је отац Никола Миљковић, лапотиначки. Он је после другог светског рата, испунивши јеванђелску заповест нахранио, напојио, обукао и угостио троје деце која су лутала по улици јер су им родитељи – иначе четници били убијени. За ово гостољубље је сазнао комуниста који је око поноћи дошао у конак и када свештеник на његов позив није хтео изаћи овај је пуцао кроз врата и убио га у кревету. Да би се додворио својим вођама, каже отац Небојша, он је одрубио граву овог свештеника и однео на увид. Не зна се где је глава, али се за тело овог мученика зна да је сахрањено надомак гробља у приватном шљивику и данас се то место може лоцирати. Данас прослављамо Светог Николу Мирликијског, а „сутра“даће Бог и Николу лапотиначког, а поред светог Петра, можда и Петра Цветковића прекопчеличког.СВЕТИ НИКОЛА ЛЕТЊИ ПРОСЛАВЉЕН У ПРЕКОПЧЕЛИЦИ
- Детаљи
- ~ Аутор ~ протонамесник Далибор Стефановић
У Прекопчелици, архијерејском намесништву јабланичком прослављена је храмовна слава пренос моштију светог оца Николаја. Свету Литургију служили су парох прекопчелички јереј Небојша Стојановић и Архијерејски нам. јабланички протонам. Далибор Стефановић уз присуство верника. Након Литургије су пререзани славски колачи, а по обиласку гробова пострадалих свештеника, преселили смо се у просторије конака где је била уготовљена трпеза љубави. Овај храм у предворју Царичиног града, у селу у ком је цар Јустинијан кажу чувао пчеле, је веома знаменит, а јединствен је по споменицима крајпуташима у црквеној порти поред пута и још више по гробовима мученика који овде почивају. Причао нам је парох прекопчелички отац Небојша о свештенику Петру Цветковићу који је био први парох прекопчелички како је обновио цркву, направио конак и помоћне зграде и све лепо уредио и како је пострадао од бугара. Поведен је овај свештеник са једном баком на стрељање и док су га бугари наговарали да им плати да би га пустили бака је побегла, а њега су у љутњи заклали. Сахрањен је поред храма а последње речи су му биле „остајем са својим народом да живим и мрем“. Поред његовог је и гроб његовог сина оца Харалампија, а у близини и унука који је по аманету отаца обновио овај храм. Сведочи нам отац Небојша о још једном свештеномученику кога чува ова света земља, а то је отац Никола Миљковић, лапотиначки. Он је после другог светског рата, испунивши јеванђелску заповест нахранио, напојио, обукао и угостио троје деце која су лутала по улици јер су им родитељи – иначе четници били убијени. За ово гостољубље је сазнао комуниста који је око поноћи дошао у конак и када свештеник на његов позив није хтео изаћи овај је пуцао кроз врата и убио га у кревету. Да би се додворио својим вођама, каже отац Небојша, он је одрубио граву овог свештеника и однео на увид. Не зна се где је глава, али се за тело овог мученика зна да је сахрањено надомак гробља у приватном шљивику и данас се то место може лоцирати. Данас прослављамо Светог Николу Мирликијског, а „сутра“даће Бог и Николу лапотиначког, а поред светог Петра, можда и Петра Цветковића прекопчеличког.