Светосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог преосвештенства Епископа г. г. Теодосија наставља свој недељни културни програм. Сваког уторка у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Девето по реду предавање, на дан 3. јануара, било је посвећено теми оваплоћења у богословљу и науци. На тему ''Оваплоћење у разумевању савременог човека'' говорио је ђакон Дејан Николић, професор Призренске богословије Светог Кирила и Методија привремено у Нишу. РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА: Наука је један од важних облика људског сазнања. Све чиме смо данас окружени је последица технологије као примењене науке. Модерни свет настао је у условима које је створила хришћанска цивилизација. Вера у васкрсење човека са душом и телом била је велика промена у односу на античку филозофску мисао. Први нововековни научници, пионири модерне науке, били су у исто време и хришћански верници. Према старогрчком паганском учењу, свет је само сенка божанства и он се сазнаје умом, без потребе испитивања. Потреба истраживања света таквог какав јесте, уједно са експериментисањем и искуственом потврдом из којих је настала модерна наука, потекла је из хришћанског учења о слободном стварању света. Људска моћ над природом данас се не доводи у питање. Идеја о човековом владању светом први пут се појавила у библијском откровењу, као револуционарна мисао. Она се заснива на претпоставци да ништа у свету није божанско, да су све појаве у природи божанска творевина, да је човек такође творевина, али да је највиши од све творевине, и да ова преко њега ступа у заједницу са Богом. Преображај света најпре се догодио на духовном плану, на којем је у средњем веку и дошло до доминације хришћанства. Пораст значаја практичног знања и позитивно вредновање материје настали су из хришћанског учења о оваплоћењу. Оваплоћење је једини извор нашег сазнања о Богу. Црква као Тело Христово је једини начин могућег ступања у заједницу са Богом. Спасење се догађа кроз материју створеног света.