Благословом Његовог преосвештенства епископа нишког Г. Арсенија, у суботу, 03. новембра 2018.г. под сводовима Светосавског дома у Нишу одржана је промоција књиге „Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917.“ аутора др Владислава Пузовића, професора Православног Богословског факултета у Београду, водећег црквеног историчара млађе генерације. Ова грандиозна монографија публикована је као плод издавачке делатности Института за теолошка истраживања и ЈП Службени Гласник. Поред рецезената књиге, др Радомира Поповића, редовног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду, др Љубодрага Димића, редовног професора Философског факултета Универзитета у Београду, др Наталије Јурејевне Сухове, редовног професора богословског факултета Православног Светотихоновског Универзитета у Москви, др Дарка Ђога, ванредног професора Православног богословског факултета у Источном Сарајеву, и др Милоша Ковића, ванредног професора Философског факултета Универзитета у Београду, који су својим коментарима потврдили бриљантост књиге професора Пузовића, монографија је стреловитом брзином доживела велики публицитет домаће и иностране научне јавности. Између осталог то потврђује и чињеница да је ово четврта по реду промоција књиге након значајних промоција у Москви, Београду и Требињу.
О значају и важности, али и квалитету ове књиге сведочи и мноштво објављених позитивних рецензија у богословским и историјским научним часописима у Србији, Русији и Украјини, па је тако овај стваралачки подухват проф. Владислава Пузовића по одлуци одбора који делује при Универзитету у Београду, проглашена за најбоље научно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду, објављено током 2017. године. Поменуто признање је тим пре веће јер је додељено аутору у озбиљној универзитетској конкуренцији, и од великог је значаја за српско академско богословље то што су Руски путеви, као издање објављено на Православном богословском факултету, препознати по квалитету и награђени од стране наше универзитетске заједнице.
О овој књизи има се много шта чути. Она је велики пионирски корак ишчитавања сачуване архивске грађе похрањене у архивима у Украјини и Руској Федерацији - Кијев, Москва и Санкт-Петербург.
Монографија има и два прилога у виду Азбучника Срба на руским духовним академијама (са подацима о школовању 234 српска студента) и преко 200 фотографија архивских докумената из руских и украјинских архива. Снабдевена је одговарајућим критичким апаратом, са списком коришћене библиографије и именским регистром.
Она показује да је руски духовно-просветни систем имао одлучујући утицај на токове српске богословске мисли дуже од два века. Питомци руских духовних академија заузимали су важне положаје у српској црквеној хијерархији и духовно-просветном систему. Један патријарх српски и двадесет четири епископа стекли су духовно образовање у Русији. Међу њима највећи број, чак шесторица, седело је на трону епископа нишких: епископ Јероним Јовановић, Епископ Нестор Поповић, Епископ Инокентије Павловић, потоњи Митрополит београдски, Епископ Никанор Ружичић, који је био и члан Српске академије наука, Епископ Доментијан Поповић, и Епископ Доситеј Васић (1913-1932), потоњи митрополит Загребачки и канонизовани свештеноисповедник наше цркве.
Предмет ове монографије представља истраживање историјског тока и богословског значаја школовања ове шесторице, као и деветнаест других архијереја, и још више од две стотине Срба на духовним академијама у Кијеву, Москви и Санкт-Петербургу у другој половини XIX и почетком XX века.
Ко су били Срби који су се школовали на духовним академијама, ко су им били професори и какав богословско-научни опус је стајао из њих, какво богословско знање су Срби добили у Русији, на које богословске теме су писали своје завршне дисертације, које изворе и литературу су користили, како су дисертације биле оцењене од стране руских професора, и, у основним цртама, какав је био утицај њиховог школовања у Русији на њихов даљи научно-богословски рад по повратку у отаџбину.
На промоцији саме монографије, поред аутора др Владислава Пузовића, били су др Владан Таталовић, доцент на Катедри Светог Писма Новог Завета, коме је у самој књизи аутор изразио велику захвалност за стручну помоћ приликом састављања поглавља о српским библистичким студијама у Русији, др Зоран Деврња, доцент на Катедри за канонско право, кога аутор наводи као дргаоценог саветника и стручног консултанта у погледу дисертација српских богослова одбраених у Русији.