Следи превод текста Nonna-e Verna-e Harison, Human Uniqueness and Human Unity објављеног у John Behr et al. (Eds.), Abba: The Tradition of Orthodoxy in the West, St Vladimir’s Seminary Press, 2003, 376 страница.
У Прокупљу се у среду четврте недеље Великог поста по освештаној традицији сабрало свештенство, овога пута из Архијереских намесништава топличког и косаничког, на братско сабрање и свештеничку исповест.
Сабрање је почело Литургијом Пређеосвећених дарова којом је началствовао Високопреподобни Архимандрит Дионисије, духовник манастира Липовца, а Литургији је присуствовао Преосвећени Епископ нишки Господин Др Јован. Свету Литургију слижило је сво свештенсво ова два Архијерејска намесништва.
Јединство путем другости и једноставности
Подвижничка резервисаност према афирмацији јединствености, стваралаштва и личних дарова можда потиче из оправдане бриге. Веома је важно другима указивати част и дозволити Христу и заједничком животу Цркве да буду средиште наше егзистенције и идентитета, уместо нашег ограниченог, изолованог и само-затвореног „ега“. Овакву бригу постојала. Сећам се пародије Боба Дилана на „политички коректно“ пренаглашавање заједничке људскости. На једном од својих раних албума он је певао:
- Ја нисам само просечан, и исто тако обичан,
- Ја сам управо као он, исти као ти.
- Ја сам свачији брат и син.
- И не разликујем се ни од кога.
Циљ хришћанске етике
Ера Селџука и крсташки ратови (1085 - 1291)
Циљ хришћанске етике је спасење људи. То је пут који доприноси испуњењу Божје воље. Сваки други циљ довео би у питање ово основно назначење хришћанске етике. Међутим, циљ хришћанске етике не зависи само од људи. То је нешто што Бог може дати, а људи усвојити својим слободним опредељењем. Такође, испуњење овог циља не зависи не усвоје Божји дар, али ни онда када га људи усвоје а Бог због виших судова одлаже његово остварење. Зато је прецизније рећи да је циљ хришћанске етике познање Божје воље, као и позив људима да служе на њеном испуњењу.
Не престајемо молити се Богу за вас и искати да се испуните познањем воље његове у свакој мудрости и разуму духовноме, да се владате достојно Господа му у свему, у сваком добром делу, и да растете у познању Бога (Кол. 1. 9-10).
Хвалим вас, пак, браћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам предадох(...) Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад беше предан, узе хлеб, и захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело говорећи: Ова је чаша Нови Завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен. Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође (1 Кор. 11. 2; 11. 23-26).
БОГОСЛОВСКИ ЕЛЕМЕНТИ ПОЈАЊА
Појање се састоји из три елемента: реч, мелодија и ритам.
Реч
Једино је човека Бог обдарио речју, отуда он може произносити глас и тиме бити сличан свом творцу. Свети Јован од Оца (Посланица Евтропију, PG 52, 403).
Мелодија
У православном појању реч и мелодија су нераскидиво повезани. Мелодија је допуна, ”облачење” речи. Реч изражена кроз мелодију говори много више од ”голе” речи. Али мелодија није допуна него је, као и реч, произашла из људске природе, тј. она је дар.