Центар за црквене студије у Нишу обележио је петнаестогодишњицу свог рада свечаном академијом у великој сали Универзитета у Нишу, 31. октобра 2016. године на дан Светог Луке, чији спомен ово удружење сваке године прославља. Овој свечаности присуствовали су високи представници Ректората Универзитета у Нишу, Призренске Богословије Светог Кирила и Методија привремено у Нишу, Копнене војске Србије, декани факултета Универзитета у Нишу, већник Градског већа, представник Скупштине Града, старешине храмова, игумани манастира, представници Међународне научне мреже ''Pax Vizantinoslava'', студенти и пријатељи.Професор др Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије, још једном је истакао принцип заједничког хода вере и науке, као и принцип сусрета храма и школе, којима се, као обележјем истинске науке, овај центар руководио од самог почетка. Овај јубилеј био је повод да се нешто каже о резултатима постигнутим за петнаест година труда у неколико области. Од важних научних скупова које је организовао Центар за црквене студије поменута је највећа икада одржана међународна конференција о Цару Константину 2013. године у Нишу, први међународни научни скуп одржан на Косову и Метохији после ратне 1999. године, о Манастиру Бањска и добу Краља Милутина, као и први научни скуп о светом Никити Ремезијанском, одржан у Белој Паланци, месту некадашње дијецезе овог знаменитог црквеног оца. Издавачка делатност Центра за црквене студије до данас обухвата преко педесет наслова, од којих се неки налазе у најзначајнијим библиотекама широм света. Библиотека Центра за црквене студије ''Свети Владика Николај'' садржи око четири хиљаде наслова, од којих ниједан није купљен, а рад библиотеке почива на волонтерском раду нишких студената. Годишњак Црквене студије, који до сада има тринаест бројева, рангиран је у државном министарству у високој категорији М 24, док је његов углед у свету још и много већи. Ово је часопси који по својој концепцији нема пандан у својој земљи, а можда ни шире. Из делатности Центра за црквене студије родила су се још два значајна удружења: Међународни центар за православне студије и Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, чији настанак професор Бојовић тумачи као дар који се умножио из благодати оснивања Центра за црквене студије са благослов тадашњег Епископа нишког, а данашњег Патријарха српског г. Иринеја. Најновији плод ове благодати је формирање Међународне научне мреже ''Pax Vizantinoslava'', која за сада окупља двадесет два значајна научна удружења и институције из више европских земаља.
Професор др Александар Наумов говорио је о новом удружењу ''Pax Vizantinoslava'' као знаку умрежавања које се односи на близину, јавност, међусобну отвореност, одговорност, пријатељство и љубав оних који се широм света баве црквеним студијама. Име ове мреже указује на део света у којем је владао мир и јединство у оквиру византијско-словенске цивилизације и духовности.
Центар за црквене студије уручио је ове године специјално признање у виду благодарнице Ректору нишког Универзитета, проф. др Драгану Антићу. Том приликом истакнута је дугогодишња примерна сарадња Центра са Нишким универзитетом која служи заједничким научним интересима. Међусобно уважавање и остваривање заједничких циљева на различите начине довело је до оснивања универзитетског Центра за византијско-словенске студије. Захваљујући у име ректора на овом признању, проректор проф. др Властимир Николић говорио је и о скорој перспективи отварања Православног богослоовског факултета на Универзитету у Нишу.
Посебне благодарнице овом приликом уручене су бројним сарадницима: Центру за историјску географију Универзитета у Београду, Византолошком институту Српске академије наука и уметности, Центру за напредне студије патристике из Софије, Институту за словенске филологије из Кракова, истоименом институту из Познања, као и другим значајним институцијама и појединцима из Ниша. У име добитника ових признања скупу су се обратили г-ђа Сара Цинцаревић, диригенткиња Црквено-певачког друштва ''Бранко'' из Ниша, проф. др Магдалина Дирас, управница Института за словенске филологије из Кракова и проф. др Срђан Пириватрић, директор Византолошког института САНУ. На почетку и на крају овог скупа, као и неколико пута између обраћања уважених говорника, скуп је увеличало Црквено-певачко друштво ''Бранко'' извођењем духовних и народних композиција.