НЦПД "Бранко", праћена благословом Његове светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја и Епископа рашко – призренског, г. Теодосија, администратора Епархије нишке, започела је своје ходочашће по Светој земљи.Чланови Хора, 11 свештеника из различитих епархија, као и пријатељи и поштоваоци ове дружине, њих укупно 120, кренуло је у обилазак древног града Лода. У Лоду тј. Лиди, у цркви Светог Великомученика Георгија, где се налазе мошти овог великог ратника и светитеља, кога прослављају широм хришћанског света, како православни, тако и католици, чланови хора целивали су гроб Светитеља, из кога се и данас обилно излива свето миро, и отпевали Мокрањчево "Тебе појем". Хору је била велика част обићи ову светињу из разлога што је Свети Ђорђе слава и заштитник хора "Бранко". Путујући ка старом граду Јафи, који се налази на обали Средоземног мора, путницима се пружила прилика, да у овој земљи супротстављених крајности, упоређују атрибуте модерног Тел Авива и чаробну лепоту старог града Јафе, из кога је, по предању, испловила Нојева барка. Хор је, у Јафи, посетио цркву Св. Архангела Михаила. На путу је хор посетио "Руску духовну мисију у Јерусалиму" и придворну цркву Св. праведне Тавите.
Други дан боравка у Светој земљи започео је Литургијским сабрањем у цркви Христовог рођења, која је подигнута изнад пећине рођења Богомладенца Христа. Свету Литиргију служили су епископ јордански Бенедикт и један епископ Руске православне цркве, уз саслужење арапских, руских и српских свестеника. Након што су се поклонили и целивали витлејемску звезду, ходочашници су имали посебну благодат да се причесте на Светој Литургији. Путовање је настављено ка Пастирском пољу, на коме су анђели пастирима јавили радосну вест о рођењу Сина Божијег. Пут је настављен кроз Јудејску пустињу, а леп и сунчан дан био је прилика за погружавање у Светој реци Јордан. Следећа станица, до које су путници стигли гондолом, била је Гора кушања, где је Исус, након крштења, постио 40 дана и ноћи и одолео тешким искушењима које је ђаво поставио пред његову човечанску природу. Пратећи животни пут Исусов и задржавајући се на светим местима, ходочасници су имали част и прилику да чују одговарајуће делове Библије и надахнуто тумачење високопречасног оца Милутина Тимотијевића, ректора Призренске богословије у Нишу.
НЦПД "Бранко" одржала је концерт у Цркви Благовести у Назарету, подигнуте на месту јављања Светог Архангела Гаврила и радосне вести о бесеменом зачећу Пресвете Богородице. Тиме је хору указана велика част, јер је други хор у историји који је певао на овом светом месту.
На крају концерта, хор је доделио захвалницу својим пријатељима, Савету православних хришћана града Назарета и диригенту госпођи Шош Лагил, уз чије изузетно залагање је концерт и реализован.
Наредни дан био је идеалан за обилазак богате и зелене Галилеје и места у којима је Исус чинио прва чуда и исцељења, задобио прве следбенике и беседама на гори започео своје новозаветно учење. У манастиру у Кани Галилејској, који је више пута рушен и обнављан,поседују два, од шест камених сасуда, у којима је, по молби Своје мајке, Исус воду претворио у добро вино.Беседе на гори говорио је и тумачио отац-ректор, Милутин Тимотијевић и то баш на оном месту, одакле је Исус проповедао окупљеном народу. На самој Гори блаженства,где је Исус први пут и изговорио, хор "Бранко" је отпевао молитву Оче наш, Кедрова.
Химном "Боже правде" испраћено је подизање српске заставе, под којом су ходочасници запловили Галилејским језером.Рибарска барка била је право место и да се говорио и о првим апостолима Господњим, Андреју, Петру, Јакову и Јовану, овдашњим рибарима, као и о чудесним исцељењима губавих и ђавоиманих, која је Исус овде чинио. Галебови који су пратили брод, песме хора: "Тамо далеко" и "Креће се лађа француска" и на крају, укусна риба Св. Петра из језера, лепотом су зачинили овај дан и на прави начин најавили концертно вече које је хор, те вечери, одржао у Назарету.
Четвртог дана ходочасници су се поклонили сваком од 14 најважнијих места на путу страдања Господа нашег Исуса Христа, крећући се Улицом бола или како је још називају Улицом крста или Улицом суза, од Преторије до Голготе, од пећине у којој је био заточен, до места на коме је, између два разбојника распет, где је преминуо, миропомазан и погребен Спаситељ наш, Исус Христос. Целивајући празан гроб васкрслог Господа, под куполом храма Христовог Васкрсења, ходочасници су изразили саму суштину своје вере, своју наду у Васкрсење, као основу, угаони камен и почетну тачку читавог хришћанства. Посебна круна и благослов читавог дана и боравка у Светој земљи, био је одлазак на поноћну Св.литургију и причешће у Цркви Христовог гроба, на којој су служили и свештеници Српске православне Цркве, а дивним својим појањем, одговарали чланови хора "Бранко".
Пети дан започео је и завршио песмом и појањем Хора "Бранко". Обилазећи Гору сионску, на месту Тајне вечере, хор је отпевао Химну Св.Сави, као подсећање на то, да је у доба свог ходочашча по Светој земљи, Свети Сава, био ктитор и дародавац многих манастира. Он је откупио и кућу Св. Јована Богослова, у којој је одржана последња, пасхална вечера, пред крсно страдање Господње. У приземљу те зграде, налази се просторија у којој је, по веровању јевреја, сахрањен цар Давид, ујединитељ и оснивач јеврејске државе. У наставку обиласка града мира, како јевреји називају Јерусалим, група се обрела и крај Зида плача, остатка старозаветног храма и најсветијег места јудаизма.
Ходочасници су у Гетсиманијском врту, у подножју Маслинске горе, у Црква Успења Пресвете Богородице, целивали место на ком је сахрањена и са ког се успела на небо Пресвета Богомајка. У овом Храму налази се и надалеко чувена исцелитељска икона Богородице јерусалимске.Места ходочашћа овог дана били су и Црква свих нација, као и руска црква, карактеристичних златних купола, посвећена Марији Магдалени.
Завршетак дана, препуног утисака и дивних слика древног града, обележио је изузетно успешан концерт хора "Бранко" у Центру Нотр Дам, изведен пред пуном салом и у присуству самог Патријарха јерусалимског Теофила, девет владика, бројног свештенства, као и амбасадора Републике Србије у Израелу, господина Милутина Станојевића. Сем хора "Бранко" публици се представио и катедрални хор цркве Св. Јакова, првог Патријарха јерусалимског.
Честитке новим хаџијама упутио је, на пријему у јерусалимској патријашији, сам Патријарх јерусалимски Теофил III, појединачно благосиљајући и даривајући сваког од присутних поклоника. Грамате оверене потписом Патријарха, сведочанство су овог поклоничког путовања и труда да се обиђу сва благодатна, Света места, која говоре о страдањима и слави Господа нашег Васкрслог. Након путовања у Свету земљу, свако ће од поклоника са поносом моћи да пред својим именом носи часни назив "хаџи".
На путу ходочашћа налазила се још неколицина значајних манастира и светиња. Манастир Часног крста, где је праведни Лот однеговао троједино дрво кедра, шимшира и кипариса, од кога је, много времена касније начињен претежак Крст на ком је распет Господ, као и манастир Св. Симеона Богопримца који је на своје руке примио Богомладенца Христа. Хор "Бранко" отпевао је "Оче наш" у истоименој Цркви,чији остаци датирају још из времена Цара Константина, где је, у данас постојећем храму, између осталих, ова молитва написана и на старословенском и српском језику. Целивана је и последња стопа Христова на земљи, место са ког се он вазнео на небо.У непосредној близини места вазнесења налази се и православни Манастир Христовог Вазнесења, где су ходочасници дочекани са посебном радошћу, јер се ту, уз руске и грчке монахиње, подвизава и једна српкиња, мати Ана.
Посету новом, западном делу Јерусалима обележио је и обилазак меморијалног центра Јад Вашем, посвећен жртвама холокауста, јеврејима страдалим непосредно пред и за време II Светског рата.
Света земља показала је ходочасницима још једно своје непојмљиво лице, нудећи им искуство путовања кроз јудејску пустињу у којој су смештени манастири Св. Георгија Хозевита, Св.Теодосија и Св. Саве Освећеног.
На овом месту налази се и пећина Св. пророка Илије. Ово је и место где је, по Библији, живео, пророковао и водом крштавао Св. Јован Крститељ, где је Св. Георгије Хозевит живот посветио изградњи овог манастира и у коме се и данас налазе нетљене мошти Св. Јована Румунског.
Ходочасници су обишли и Манастир Св. Теодосија Великог, савременика Св. Саве освећеног, који се сматра утемељивачем општежитејског монашког живота.
Присуство Срба у Светој земљи сваком ходочаснику остаје дубоко урезано у срце, када се сусретне са Манастирском Лавром Св.Саве Освећеног из V века, у коме се пар векова касније подвизавао и Св.Јован Дамаскин, а који је Св. Сава Српски походио у XIII веку и одатле донео велике светиње, икону Богородице Млекопитатељнице, Богородицу Тројеручицу и владичански жезал.
Последњи манастир који су ходочасници посетили на свом путу био је Манастир Св, Герасима Јорданског. По предању, уз Св.Герасима у манастиру је живео и лав, који је угинуо од туге, након упокојења Светитеља.
После свих узбуђења овог напорног дана, ходочасници су се окрепили, одморили и разонодили на обалама Мртвог мора, специфичног по свом изузетном саланитету и густоћи воде, а да се обзнани да су Срби стигли и на ово место, које представља уједно и тачку највеће депресије на свету, чула се песма "Српкиња", чије је извођење пропраћено аплаузом присутних туриста.
И док су савремене хаџије напуштале Свету земљу, за њима је остала историја која вас овде, својом очигледношћу и непосредним присуством, као арапски трговац, вуче за рукав, где нога не може крочити, а да не сусретне Свето место и где траје непрекидно сучељавање различитости и жива борба за једну једину и праву веру, где је дан недељног одмора неком субота, а неком недеља и где је Месија дочекан или се тек очекује ...
И тако, док су чула још задивљена шаренилом боја, мириса и укуса овог поднебља.а мисли се полако управљају ка животној свакодневици, једно је свакао сигурно:
И ништа више неће бити исто, Господе,
Одкад видех светиње Твоје и откад,
Као Тома, што пожеле да прст стави
У ребра Твоја, Господе, ја затражих
Да за мироносицама Твојим ходам.
Знам, ништа више исто бити не може,
Јер ће сећања жива у срцу остати,
и душа ће јутра чежљиво поздрављати;
Догодине, поново, у Јерусалиму...