Скупштина Града Ниша је и ове године, на Дан ослобођења Ниша од Турака, доделила своје највеће признање, градску награду ''Једанаести јануар'' неколицини институција и заслужних појединаца. Једна од овогодишњих добитница је и Призренска богословија Светог Кирила и Методија (привремено) у Нишу. На почетку свечане доделе у Официрском дому, Црквено певачко друштво ''Бранко'' извело је државну химну, а у даљем току програма још неколико пригодних нумера. Овој свечаности присуствовао је, заједно са другим високим званицама, и Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије, администратор Епархије нишке. Председник Скупштине Града је, у својству председника Комисије за награде Града Ниша, истакао да су надлежни ове године нарочито желели да укажу на вредност улоге Цркве, као и на значај образовања и моралног руковођења у нашем друштву. Речима захвалности скупу се обратио протојереј ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије привремено у Нишу, који је присутнима пренео благослов и поздраве Његове светости Патријарха српског г. Иринеја, дугодишњег Епископа нишког и некадашњег ректора ове богословије, који је и најзаслужнији за њено привремено смештање у нашем граду.
У продужетку достављамо говор протојереја ставрофора Милутина Тимотијевића, ректора Призренске богословије привремено у Нишу, прочитан након доделе награда:
''Ваше Преосвештенство,
Господине Председниче Скупштине Града Ниша,
Господине Градоначелниче,
Господине Генерале, (представници Војске Србије),
Представници свих управних органа Града Ниша,
Представници културних и просветних институција,
Представници привреде и Кола Српских сестара,
Све вас поздрављам поздравом радости и спасења: Христос се роди! Срећан Дан ослобођења!
Прво да извршим један аманет:
Јуче ме је позвао Његова Светост, Патријарх Српски, и замолио да пренесем Његове поздраве, добре жеље и Божји благослов вама, не само у овој сали, већ и целом граду у коме је заједно са вама 35 година живео. Такође је изразио велику радост што је уважена Комисија прихватила предлог Кола Српских сестара, Црквено-певачке дружине ''Бранко,'' Центра за Црквене студије, Команде копнене војске, Градске топлане, Удружења стваралаца ''Цар Константин,'' ''Тами трејд'' д.о.о., гђице Драгане Родић и г. др Миодрага Ранђеловића, лекара интернисте, да доделите Призренској Богословији у Нишу ово признање. Његова Светост је срцем и душом везан за ову и Богословију и којој је учио, био њен професор и ректор, а изнад свега, када је школа била 1999. године истерана са старих огњишта нашла уточиште у овом Граду, у Хиландарском метоху, у Епархијском двору добротом ондашњег епископа, а садашњег Патријарха.
Нек се радује Град Ниш, јер се уврстио међу градове као што су Београд, Скопље, Цетиње, Краљево, Призрен који су дали српском народу Патријархе. А Патријарх је личност која као сабирно сочиво у себи сабира све наде, жеље, радости и туге народа српског из свих српских земаља, али и из свих крајева земље и оних на мору и иза мора далеко. Нема узвишеније службе у 12.000.000 нашем народу од ове службе којом се Патријарх српски сараспиње са својим наодом и у миру и у рату, у светлости и тами, у радости и жалости, у животу и смрти. А највећи је у смирењу, јер ништа о томе не говори.
Град Ниш је, и поред многих жртава од НАТО бомбардовања 1999., ипак доживео и то да једног дана не погине ниједан Нишлија и поред много товара опасних касетних бомби бачених на Град. А то беше на дан Светог Василија Острошког. Радуј се Граде због тога.
Нека се радује град Ниш, јер и сада има, а имао и је и раније, дивне посленике у просвети, култури, књижевности и црквеном животу, као Учитељ Тасу, Колета Рашића, Стевана Сремца, Бранка Миљковића, епископе Јеронима и Светог Доситеја.
Једном је један Краљ српски рекао поводом аспирација источног суседа на Град Ниш ''Само преко мене мртвог можете га узети!'' Радуј се граде Нише због такве љубави тога Краља, чије име си дао главном тргу.
Мученици и хероји су умирали за тебе, Граде, као свештеници у Јанкиној Падини у Првом Светоском рату и Војвода Синђелић у Првом Српском устанку. Песмом су опевани.
Нека се радује Град Ниш, јер има најскупоценију цркву у васељени. Није направљена од мермера и сребра. Ни од злата и драгог камења, већ од костију наших праотаца. Људске кости су најскупоценији грађевински материјал на којем је сазидана свака православна црква. То су свете мошти – свете моћи, јер се Божја сила и моћ преко њих показује. Пре сто и једне године о овоме храму – Ћеле кули, говорио је највећи српски беседник Свети Владика Николај Велимировић у цркви Светог Павла у Лондону. Сто година касније, тј у октобру прошле године наш Српски Патријарх позван је у ту исту цркву у Лондону да говори и изнесе своје размишљање у овом тренутку. О Нишу и његовим вредностима говори се у највећим градовима света.
Нека се радује Град Ниш, јер у њему би родоначелник Немањића, а и српског народа, Стефан Немања. Он 1189. године овде у Нишу дочека немачког цара Фридриха Барбаросу вођу Трећег крсташког рата и пропусти немачку војску без штете по свој народ. Само нам једна реч у језику нашем остаде састављена од ''хвала'' и ''молим''.
Нека се радује Град Ниш, јер у њему би рођен највећи од свих људи који су живели на овој планети - Цар Константин. Његова држава обухватала је простор од Велике Британије до Персије, од горњег тога Дунава до Сахаре. А његова мајка која је била обична радница овде у Нишу постала је ктитор најсветије Цркве у васељени, цркве Васкрсења у Јерусалиму која обухвата Голготу, плочу помазања, Гроб, место налажења Крста Христовог и Васкрсења где победи Господ смрт и Ад. То је дело наше земљакиње, Царице Јелене. Ту су цркву Нишлије, као хор ''Бранко,'' до сада два пута походили и певали у славу Божју.
Велика је радост за Ниш била и прослава 2013. године 1700 година Миланског едикта. Овде, у Нишу, су били Источни Патријарси и цела Православна Икумена и представници Цркве са Запада. А Ниш је био центар света. Том Нишу и ми малени изгнаници са класичних простора васцелог Српства, из Призрена и Призренске Богословије, коју су непријатељи наши хтели да униште, а ми сад имамо две: матичну у Призрену и овдашњу у Нишу, дајемо допринос тиме што снажном вером у Бога сведочимо о вредностима Града Ниша. Вером у Бога осмишљавамо и све у овом граду и просвету, културу, Управу и рад и сав народ Божји. Сведочимо да само снажном вером можемо опстати у овом свету и да Бог хоће да нам помогне, ако има коме. Има, јер ученици свако јутро у свануће и вече у сумрак моле се за Град овај и за све у њему. Млади у Нишу посећују веронауку, иду у Цркву Божју, причешћују се и траже Бога као једину вредност у свим световима за коју вреди и живети и умрети. Жив је Бог наш и жива је душа наша, о томе говорим и ја као представних Богословије коју сте данас наградили. Хвала!''
протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић
View post on imgur.com