Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу са благословом Његовог преосвештенства епископа г. Теодосија наставља свој недељни програм предавања из Светог писма, циклусом великопосних библијских катихеза. Сваке среде у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања из Светог писма. Трећа по реду великопосна библијска катихеза одржана је на дан 22.марта. Предавач је био јереј др Бобан Димитријевић, професор Призренске богословије Светог Кирила и Методија привремено у Нишу. Резиме:
Библијска читања нису само она која имају своја одређена места на богослужењима. За време Великог поста користи се једна посебна богослужбена књига, Посни триод. Она се састоји од богослужбених песама које су инспирисане библијским читањима онако како се она доживљавају у амбијенту цркве. Овде постоји ново и дубље тумачење библијских текстова, које је настало у периоду после укидања институције катихумена. Према њему, главни акценат није на крштењу и познавању вере, већ пре свега на покајању. Садржај ових химни усмерен је против формалног, спољашњег схватања поста, по којем се људи уздржавају од јела а не брину о очишћењу душе од страсти. Оне позивају на искрен и отворен однос према Богу, који ствара примерен контекст подвижништва. Наглашен је значај делатне љубави према ближњем, против неправде, осуђивања и мржње. То је враћање природном, нормалном животу у смислу човекове посвећености Богу. Велики пост је у химнама Триода опеван као духовно пролеће, период радости и преображаја. Истински живот је само онај у Христу. Смрт је представљена као пут у живот, а често помињање светих мученика је пример и инспирација вернима у борби против живота у греху.
По правилу цркве, литургија се у току Великог поста не служи, осим суботом и недељом. Другим данима служи се вечерња служба са причешћем, која се назива литургијом пређеосвећених (раније освећених) дарова. У овоме се огледа значајан богослужбени принцип који указује на неподударност литургије и поста. С једне стране, свечани, празнични, дубоко радостан карактер службе открива тајну Христовог присуства међу људима и позива их да прослављају Христову победу над смрћу. То је атмосфера Христове трпезе у његовом царству. Са друге стране, пост је израз цркве у стању кретања ка царству Божјем. Причешће се даје и у другим данима, јер оно, осим тога што је циљ, постаје и извор благодаати, помоћ и подршка на нашем путу. Свето причешће налази се у центру радости, али и у центру подвига. Постоје два облика поста: потпуно уздржање од хране и уздржање у дужем периоду од одређене врсте хране. Уочи причешћа тражи се потпуно уздржање од хране, према савременој пракси цркве од поноћи. То је стање стражења, ишчекивања доласка Христа. Другачији је подвижнички пост, који се прописује у одређеним периодима током године. Он је настао у монашкој традицији, као средство у борби против робовања телесним страстима, и као такав не налази се у непосредној вези са литургијом. Не треба наметати вернима никакве додатне обавезе када је реч о припреми за причешће, осим редовно прописаних посних дана.