
РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА:
Тражење свог дела имања од стране сина значило је, за оно време, не само незаинтересованост за добро породице, већ и за живот свога оца. Продаја имања странцу и одлазак у далеку земљу били су, по мерилима старе јеврејске културе, велика срамота. Чување свиња у туђини такође је и показатељ раскида млађег сина са својом вером. То што му нису давали храну указује на велику моралну нискост коју је одавао.
Необично у овој причи није толико морални пад сина колико унижење и кретање оца у сусрет сину, јер то није било карактеристично за стара друштвена и породична уређења. Очева љубав била је оно што је сина подстакло на покајање. Одговор оца на ово покајање било је његово примање и враћање у првобитно достојаанство сина. Старији син је својом реакцијом показао да себе доживљава не као сина већ као слугу. Отац још једном себе унижава и моли старијег сина да уђе и придружи се слављу. Иако је старији син поштовао закон, он то није чинио из љубави већ је заправо завидео на животу у греху, какав је у туђини водио његов млађи брат.
Прича има отворени крај. Судећи по претходно наведеним дијалозима у истој глави јеванђеља, њен циљ је да изнесе поређење тадашњих праведника-фарисеја и грешника. Гозба коју прави отац је сведочанство радости самога Бога због повратка грешника.