Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу са благословом Његовог преосвештенства епископа г. Теодосија наставља свој недељни програм. Сваке среде у редовним приликама, у продужетку акатиста од 18 часова, предвиђено је организовање предавања из Светог писма. Тема предавања на дан 19. јула била је ''Брига о себи и брига о другима''. Предавач је био Ивица Живковић, еопархијски службеник и некадашњи професор богословије. Држећи се основних заповести из Светог писма Новог завета, ''Љуби ближњег свог као самог себе'', ''Не судите да вам се не суди'' и ''Ко себе узвисује понизиће се, а ко себе унизује Бог ће га узвисити'', предавач је, између осталог, истакао следеће. Ако хоћемо да бринемо о својој деци и другим ближњима на духовни начин, на православни хришћански начин, ми ћемо добро чинити уколико будемо бринули о томе какви смо ми родитељи, или какви смо ми њима ближњи. Не треба гледамо шта они раде, па то на силу преправљати, или их подучавати. Опасност сваког подучавања других и скретања пажње на нешто што им намећемо стоји у томе што ми знамо да ли смо у праву, да ли је то права тема, или можда промашујемо причу и инсистирамо на стварима које немају везе са ситуацијом. Истина је да у конфликтним ситуацијама ми често не знамо шта се у датом тренутку дешава. Треба пазити да наше речи и наше мисли, оно што у том тренутку мислимо, не буде са осуђивањем других. То је начин на који ми бринемо о другима. Бринемо о другима тако што их чувамо од свог греха. То је права и једина брига о другима, која је такође и брига о себи. Не можемо бринути о другима тако што се бавимо њиховим грешкама, што указујемо на њихове грехе, што преправљамо њихово понашање, ућуткујемо их и не слушамо када они говоре, тумачимо шта они мисле. Када тако наступамо према другом, шта ми заправо у том тренутку радимо? Тада ми не гледамо себе, већ смо се окомили на другог. Сву кривицу бисмо да пребацимо на другог, сву одговорност, а ми наступамо као да смо непогрешиви. Треба се радије молити Богу за људе него интервенисати са упутством шта треба и шта не треба да раде. Људи то раде од стреса, из невоље, зато што нису свесни и не знају шта раде. Наше је да им помогнемо својим присуством, молећи се Богу и уздржавајући свој грех, тако да наше присуство почне да зрачи на другачији, благотворнији начин.