У поподневним часовима дана 20. јуна 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки г. Арсеније и Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит тимочки г. Иларион посјетили су сједиште Епархије горњокарловачке у Карловцу. Високопреосвештену господу дочекао је домаћин – Његово Високопреосвештенство Архиепископ горњокарловачки господин Герасим, заједно са свештенством карловачке парохије.
Данас, 21. јуна 2025. године Високопреосвештени Епископи упутили су се ка планини Велебит, у мјесто Јадовно.
Комплекс Госпић – Јадовно – Паг је био први концентрациони логор у тзв. Независној Држави Хрватској, који је основан 1941. године. У јамама на Велебиту и губилиштима на острву Паг, током четири месеца усташе су ликвидирале 42.000 људи – Срба, Јевреја и Рома, из Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.
Шаранова Јама је највеће стратиште Јадовна, те је на том мјесту Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит тимочки г. Иларион началствовао чином парастоса уз саслужење Митрополита Арсенија и Архиепископа Герасима, свештенства и монаштва.
Присутнима се, пригодном бесједом обратио Митрополит Иларион рекавши:
У име Оца и Сина и Светога Духа, поштовани и драги у Христу домаћине, Владико Герасиме, Архиепископе Епархије горњокарловачке и драги Владико Арсеније, Митрополите нишки, часно свештенство, драго у Христу монаштво, браћо и сестре сабрани овде.
Ми који смо први пут на овом месту, сабрани са свима вама који се деценијама окупљате у знак сећања на невино пострадале жртве, не можемо а да се не запитамо — да ли је овако нешто могуће, и да ли је на овом месту достојније ћутати или говорити? Али оног тренутка када је наш Господ Бог, као Логос, постао тело, када се као Реч оваплотио и родио као човек — ми добисмо обавезу, ради Његове истине и ради Његовог васкрсења, да о истини говоримо, да истину сведочимо: некад речју, некад делом, а свагда животом. А понекад и страдањем, Голготом, па чак и смрћу — као што је овде посведочено страдањем десетина хиљада наших и ваших предака, браће и сестара. Ове жртве које смо данас молитвено опојали сведоче да ми, чак и у најтежим тренуцима, не ћутимо, него сведочимо — песмама и химнама које славе Васкрсење Христово, јер оно је залог нашег васкрсења. На овом месту Голготе, ми гледамо у васкрсење, и зато појемо славу Божију, знајући да смрт у овом животу јесте крај, али у људском постојању није свршетак — него је прелазак у нову димензију, у нови начин живота, у нову егзистенцију. Овде, где су многи, попут самога Господа нашега, били невини доведени на заклање — иако знамо да пред Богом нико није сасвим невин — грех ових људи био је само то што су били православни Срби. И зато су на најсвирепији и најмонструознији начин пострадали управо на овом месту, на овој Голготи. Овде, на десетине метара дубоко, нису нашли свој мир, своје место покоја, већ дубље место страдања — јер је ово била адска тамница за њихова тела, пре него што су њихове душе узлетеле, као помиловане, у наручје самога Господа. Господ наш Исус Христос пострадао је без преломљене кости, као невино јагње, по пророштву старозаветних боговидаца. А овде су многи јагањци пострадали не само са сломљеним душама од страха и понижења, већ и са сломљеним костима, главама, кичмама, лобањама — али не и са сломљеном вером. Јер дошли су овде са надом у васкрсење Господа нашега и у сопствено васкрсење. И зато ми, овде сабрани, као и на сваком оваквом месту, иако дубоко потресени страдањем и неразумевањем људског пада, греха и мржње код оних који се називају хришћанима — овде ипак осећамо мир. Зато што знамо: чиста савест и невина жртва залог су мира, покоја и васкрсења које сви заједно ишчекујемо.
Нека Господ упокоји све овде невино пострадале жртве, као и све невине жртве у околини, у овој земљи и широм света. А нама да подари не само просто сећање као историјски осврт, већ и сећање које дотиче нашу савест — сећање из кога ће нам Господ даровати поуку за будућност. Поуку из које ћемо увидети неопходност нашег духовног узрастања, сагледавања кроз историју и окретања будућности. Јер ако останемо само на историјском осврту и сећању, бојимо се да, као што нас је историја више пута опомињала — ако будемо немарни према сопственом спасењу, ако не будемо одговорни, пажљиви и јединствени — најпре са Богом, а потом и међусобно — ко зна шта нам се све може догодити у будућности. А и када испунимо све заповести Господње, да кажемо: „Ми смо слуге непотребне“, и да знамо: кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско. И да овде, на земљи, никада нећемо — као Црква, као православни хришћани, а нарочито на овим просторима — имати дуготрајни, а камоли вечни, мир и благостање.
Нека нас Господ укрепи молитвама светих овде пострадалих, да будемо јаки у вери, да се своје вере не одричемо, али да будемо и мудри, сабрани у истини — која је Христова реч и Христово Јеванђеље. Господ нека све вас благослови — овде сабране, оправдано одсутне — а на пострадале и опеване нека подари вечни мир и покој. Амин.
После поклоњења мученицима јадовинским епископи су се упутили у Смиљан, гдје су обишли храм Светих апостола Петра и Павла – храм у којем је крштен велики научник Никола Тесла.