Mанастир Дивљане смештен је у подножју североисточног дела Суве планине, подно Дивне горице. Манастирска црква посвећена св. Великомученику Димитрију саграђена је на месту старије одмах по ослобођењу од Турака 1878. године. Из темеља је обновљена почетком XX века по плановима архитекте Милорада Рувидића у српско-византијском стилу. Живопис чине стојеће фигура светаца, сликане тридесетих година XXI века. Сачувана су два иконостаса, оба из XX века. Старији иконостас потиче из 1910. године и сада се налази у манастирској капели. Радиле су га руске монахиње на челу са Олгом Вјазмитловом. Новији иконостас из 1935. године, резан и сликан у Београду, дело је руских монаха. Из старе цркве у нову пренете су четири веома значајне иконе: икона Господа нашег Исуса Христа, Икона Пресвете Богородице, које су из XII и XIV века, икона Светог Димитрија из XIII, и икона Светог Јована Крститеља (Главосек) из XII века. После Првог светског рата овде долази вели број руских монаха. Иза цркве, између више гробова
руских монаха и монахиња као и гроб обновитеља Агатангела. Југоисточно од цркве је звонара са три звона изграђена 1997. године, коју је на Петровдан осветио Владика Нишки, господин Иринеј.
Литература: Д. Милутиновић, М. Валтровић, Извештај уметничком одбору Српског ученог друштва, Гласник српског ученог друштва XLVIII, Београд 1880, 455; Д. Ристић, Православни манастиири Епархије нишке, Ниш 1941, 61-66.
Преузето из књиге МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ ЈУЖНЕ И ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ