
Традиција овог храма је да се на дан Светог Романа Чудотворца, након литургијског богослужења, обави и трократни опход око храма, а затим и сечење славског колача. У опходу око храма, непрестани звонки одјеци великог црквеног звона били су праћени мелодијама тропара и црквених песама присутних парохијана. Тада се видело и могло константовати, са извесном ожалошћеношћу, да је ипак много више народа требало да узме учешћа у црквеној прослави Светог Романа. Иако је било присутно готово двеста људи у догађају храмовног славља то је ипак мало за четири села која чине белотиначку парохију. Док мањина жртвује своје време и улаже духовне напоре у молитвеном опходу-литији око храма Св. Романа дотле известан, не мали број врши ”литијски опход” само и искључиво око флаша и чаша. „Много је званих али је мало изабраних”, записано је у Јеванђељу по Луци (Лк 14, 24). И заиста, управо наведене пророчке речи Господње остварују се и у нашем времену.
Духовну радост дарује Господ Бог оним трудољубивим душама које улажу напора у посту, молитви и временској жртви да дођу у храм ради задобијања благослова. Ту духовну радост су осетили и на својим лицима открили многи присутни у белотиначком храму на дан Чудотворца Романа. При самом крају празничних догађаја, посебно расположење и раздрагане осмехе унели су дечији фолклори својим наступима. Био је то заиста диван призор црквено-народног сабора у Парохији белотиначкој. Побожни старији људи причали су: „некада раније није било вечерњих излазака већ смо једва чекали неки црквени празник и сабор да се окупи народ око храма и да се ту дружимо и испричамо”. И ту, на светом месту „упознавали су се момци и девојке па су и бракови били добри и нераскидиви; а данас, момак и девојка упознају се у кафићима: пијана ти и пијан ја = од брака нема ништа”, закључују старији мештани.
На самом крају, уприличено је послужење за присутну децу и чланове фолклора а пажњом и трудољубивошћу овогодишњег колачара Оливера Ђорића и његове породице из Чапљинца припремљен је свечани ручак у парохијском дому за преко 80 гостију. За следећу годину пријавио се као домаћин славе и преузео славски колач господин Марко Стевановић из Белотинца. На многаја љета!
*
Слава Богу и хвала Пресветој Мајци Божијој и Светом Роману на овако дивном дану када срце дише чистотом и радошћу код сваког благочестивог хришћанина.