Прокупље

Седиште парохија:

Адреса: 18400 Прокупље, ул. Балканска бр. 2
Старешина храма: протонамесник Никола Илић
Тел.-факс: 027/321-734
Е-пошта: -
Сајт: - 

Храм светог великомученика Прокопија у Прокупљу

    У подножју брда Хисар, у прелепом природном амбијенту, крајем IX и почетком X века саграђена је Црква светог великомученика Прокопија. Она је након Петрове Цркве у Расу, најстарији храм на територији Србије. У време подизања овог храма, Топлица се налазила у саставу државе бугарског цара Самуила, а надлежна духовна јурисдикција била је Охридска архиепископија.
     Првобитни изглед храма је дело мајстора македонске школе а специфичност зидања ове грађевине су сводови и масивни стубови који носе лађу цркве, слично старом моделу Цркве свете Софије у Охриду. Данас је храм петобродна базилика али је током историје, више пута рушен и преправљан, тако да је првобитни изглед у многоме измењен. У XIV веку, на јужној страни дозидана је гробница са три врло мала, мрачна и узана оделења, у коју је спуштено тело светог великомученика Прокопија, хришћанског мученика из доба цара Диоклецијана, које је дотле почивало у епископској катедрали светог Прокопија у Нишу. Тело је највероватније пренесено 1386. године, када су Турци први пут опустошили Ниш.
     После смештаја тела светог Прокопија, гробница је била зазидана и добро замаскирана да га Турци не би нашли и оскрнавили. Након преноса моштију светог Прокопија, грађани спонтано мењају дотадашњи назив града у ,,град светог Прокопија,” како га у својој повељи  из 1395. године назива и кнегиња Милица, супруга кнеза Лазара. Храм је тешко оштећен у аустро- турском рату 1690. године. након Прве сеобе Срба, белоцркванска епископија је престала да постоји. Прокупље је, заједно са читавом Топлицом прешло у духовну надлежност нишке митрополије. У време нишког и белоцркванског митрополита Јоаникија 1734. године, започета је обнова храма. Храм је тада и живописан, а фреске су остале сачуване само  у средњем броду Цркве, једна при улазу и једна испред жртвеника.
     У олтару је насликана представа Христа на небесима у кругу украшеном разним орнаментима, а изван круга су симболи четири јеванђелиста: лав, орао, бик и анђео. Даље према западу је кружна композиција Христа Спаситеља са Јеванђељем у рукама, а око њега су 26 ликова разних светитеља. Изван круга су фигуре четири јеванђелиста. На крају, западно од ове сцене је кружна композиција Богородице са десет старозаветних царева, а ван круга су насликана осам старозаветних пророка. Занимљиво је да се, у групи светитеља, налази и један светитељ источњачког типа са чалмом око главе, што представља реткост у иконографији у нашим црквама и манастирима. С обзиром на време када су фреске рађене, 1734. године, очигледна је намера да се рушиоцима Цркве стави до знања да хришћанство није само намењено српском народу, већ да има припаднике и у земљама на истоку.
     Црква је други пут тешко страдала у време Првог српског устанка, а обновљена је средином XIX века, око 1860. године. Тада је на западу дозидана крстионица и још један део на северној страни. Престоне иконе на иконостасу потичу из XVII века и дар су Николе Апостоловића.
     Фреска светог великомученика Прокопија на улазу у храм, према запису који се налази на њој, насликана је 1861. године. Иконостас, у коме има тридесет и три уметнички израђених икона у византијско-српском стилу, пример је дебарске школе из XVIII века. Иконостас је урадио уметник Коста Накица из Велеса 1847. године. На звонари се налазе три лепа звона, једно веће од другог. По једном забележеном предању, Цркву су у првој половини XIX века опљачкала два брата Арнаута и одмах оба полудела. Њихов отац, сазнавши ово, пронађе и врати сав плен Цркви, а кад су му синови оздравели о свом трошку оградио је Цркву зидом који и данас стоји.
     У порти Цркве, приликом археолошких ископавања 2008. године, пронађени су темељи римских терми из III века. Терме су биле место страдања и мучења хришћана па су из тог разлога касније, на тим местима грађене Цркве.
     Храм је обновљен 1906. године, када је промењен камени кров, а камен који скинут са крова, искоришћен је за поплочавање пода Цркве. Изнад крстионице на западној страни дозидана је кула звонара.

Прва парохија

Парох: протојереј Лазар Бараћ
моб.: 064/30-43-500
Е-пошта: -

Биографија:
Протојереј Лазар Бараћ, рођен је 28. октобра 1956. године у Великој Плани код Прокупља, од оца Влатка и мајке Србијанке. Основно образовање завршио је у родном месту, након чега уписује српску православну богословију светих Кирила и Методија у Призрену. Након завршене петогодишње средње школе, уписује Православни богословски факултет СПЦ у Београду. 20. јула 1980. године ступа у брак са својом супругом Радмилом, са којом има кћерку Биљану.
8. септембра 1982. године, Њеогово Преосвештенство епископ нишки господин Иринеј, рукополаже га у ђаконски, а сутрадан, 9. септембра 1982. у презвитерски чин и поставља га за пароха прве прокупачке парохије.
У току свог пастирског рада, подигао је параклис светог Романа у селу Горња Стржава и Цркву светих лекара Козме и Дамјана у кругу прокупачке болнице. Основао је у Прокупљу хор светог Прокопија 1997. године. Због свог пастирског рада одликован је чином протојереја. Од 2012. године врши дужност архијерејског наменсника.

Парохију сачињавају:

део Прокупља и села Горња Стражава, Доња Стражава, Ђуревац, и Бериље.

Храмови при овој парохији:

Храм светих Лекара Козме и Дамјана у комплексу прокупачке болнице

Храм је изграђен у периоду од 2011. до 2013. године.









Параклис светог Романа Ђунишког у Стржави

Друга парохија

Парох: протонамесник Никола Илић
моб.: 0601626877
Е-пошта: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Биографија:
     Протонамесник Никола Илић, рођен је уочи преподобног Саве Освећеног 17./4 децембра 1982. године у Прокупљу, од оца Мирослава и мајке Верице из Куршумлије као треће дете хришћанске и Цркви верне породице.Крштен је 24. маја 1983. године. Од малих ногу са оцем похађа Богослужења и упознаје се са учењем Православне Цркве. 1997. године уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену, а трећу годину због ратних дешавања са целом генерацијом прелази у Србиње. 2002. године завршава Богословију у Нишу са одличним успехом. Исте године са благословом Његовог Преосвештенства епископа нипког господина Иринеја, уписује Богословски Институт СПЦ у Београду.Наставља студије на факултету и сада има статус постапсолвента. 2003. Године на позив свештенства у Куршумлији, а за потребе Цркве бива потављен за вероучитеља средње економске школе у Куршумлији. 2004. године проналази своју брачну сапутницу Марију Симић са којом ступа у брачну заједницу и са којом има петоро деце. Од стране тадашњг епископа нишког, а сада Његове Светости Патријарха српског Иринеја бива рукоположен у чин ђакона на Ђурђевдан 2006. Године, а затим на други дан Духова у чин презвитера. Од 01. јула 2006. године бива постављен за привременог пароха у Балиновцу у Архијерејском намесништву топличком где службује до 13.октобра 2008. године, када га тадашњи преосвећени епископ нишки господин Иринеј премешта на другу парохију прокупачку. Његово Преосвештенство епископ нишки господин др Јована даје му звање протонамесника и поставља га за вршица дужности старешине храма светог великомученика Прокопија у Прокупљу 23. јуна 2012. године.

Парохију сачињавају:

део Прокупља и села Бумерек, Бела Вода, Ћуковац и Видовача.

Храмови при овој парохији:

Латинска Црква у Прокупљу

     Прокупачка Црква је некада у IXили X веку била посвећена Покрову ПресветеБогородице. После рушења терми и престанка њихове примарне функције, урушена монументална грађевина са апсидама подсећала је хришћанско становништво Hammeum-a на црквену грађевину. Због тога се ту око терми вршило сахрањивање у касноантичком и раном средњем веку.
     Поједини делови терми претварани су у Цркве. У време прогона хришћана терме су биле, такође и место тајног окупљања и ту су били мучени и погубљени поједини хришћани. Црква је славила Покров Пресвете Богородице све до момента када су мошти светог Прокопија из Ниша пренете у Прокупље. Да се не би угасило старо име славе у XIV веку саграђена је црква над остацима римског храма из Iили II века, изнад кога је била изграђена базилика у V или VI веку.
     Изнад средишњег наоса базилике подигнута средњовековна српска Црква. Црква је у народу позната као Југ Богданова, јер је утврђење на Хисару припадало властелину ЈугБогдану. Позната је и као Латинска Црква јер су је турске власти у XVI и XVII веку уступиле Дубровачкој колонији да католички свештеници могу вршити у њој богослужење. Црква и данас слави славу Покрова Пресвете Богородице. Око Цркве су вршена укопавања у дужем временском раздобљу. Ту су сахрањивани и дубровачки трговци, тзв. колони тако да се на простору између Цркве светог Прокопија и Латинске цркве формирала некропола  из неколико временских епоха. Приликом археолошких ископавања 1975. године ископано је око 200 гробова, зиданих, слободноукопаних и две касноантичке гробнице са сводом. Унутрашњост гробницабила је осликана фрескама. Данас се гробнице не могу видети јер су због конзерваторских радова надземних остатака базилике, потпуно затворене. Латинска Црква је једнобродна грађевина димензија З х 5метара са апсидом на истоку, полукружном- споља и изнутра, пречника 1метра. Начин зидања и фреско сликарство хронолошки је одређују у XIV век. Испод темеља ове цркве из XIV века, откривена је ранохришћанска базилика већих димензија која је као и већина базилика тог времена имала мозаике на подовима и зидовима. Приликом ископавања поред других предмета из овог периода, нађене су и коцкице мозаика. Испод ранохришћанске базилике ископани су остаци римског храма који се према налазима керамике и новчића поуздано дату је у крај I века после Христа. Од античког храма сачувани су источни и делом западни зид, на растојању од 9,80метара и трагови стубаца на западу. Ранохришћанска базилика померена је у односу на антички храм, према истоку, тако да је источни део зида храма остао у простору нове Цркве. Западни зид античког храма делом је искоришћен за западни зид наоса, а ступци трема античког храма остали су у припрати ранохришћанске Цркве. Такође, северни и јужни зид античког храма у темељним деловима искоришћени су за зидове ранохришћанске Цркве.

Параклис светог великомученика Пантелејмона у Бумбуреку

     Параклис је подигнут на темељима средњевековног храма, који је разорен највероватније приликом турских освајања. Данашњи параклис подигнут је после Другог светског рата.

Трећа парохија

Парох: протојереј Слободан Петровић
моб.: 0638345680
Е-пошта: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Биографија:
     Протојереј Слободан Петровић, рођен је 25. септембра 1960. године, од родитеља Миливоја и Спасене Петровић рођене Унић, у селу Јабланица, општина Крушевац. По завршетку основне школе 1976/77. године уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену, коју завршава школске 1980/81. године. По завршетку Богословије ступа у брак са својом изабраницом Евицом Лукић 22. јула 1984. године, у Цркви Преображења Господњег у Јабланици.У чин ђакона рукоположен је 21. септембра 1984. године у Височкој Ржани, у манастиру Рођења Пресвете Богородице, руком Његовог Преосвештенства епикопа нишког госпдоина Иринеја. Већ након два дана бива рукоположен у свештенички чин 23. септембра 1984. године у Саборном храму у Нишу. На прву парохију у селу Велико Боњинце ступа 01. новембра 1984. године. Ту се задржава годину дана, да би 21.октобра 1985. године ступио на трећу прокупачку парохију, на којој се налази и данас. Звањем протонамесника одликован је 01. новембра 2011. године, а чином протојереја 21. јула 2013. године. Од 29. априла 2013. године врши службу Архијерејског намесника топличког, на коју је постављен од стране Његовог Преосвештенства епископа нишког господина др Јована.

Парохију сачињавају:

део Прокупља и села Бабин Поток, Ново Село, Нова Божурна, Губетин и Бучинце.

Храмови при овој парохији:

Храм свете Петке у Губетину

     На десној страни Топлице крај потока и пута, који води од Прокупљазападно уз Топлицу налази се храм свете Петке. Како 1895. године сведочи наш путописац Тихомир Ђорђевић“Поред Топлице је подигнут овај храм на темељима старе Цркве око 1890.године и освећен 1891.године.“ Дужина Цркве са олтаром је 13 метара, а ширина 4,5 метара.

Четврта парохија

Парох: протојереј Милан Роглић
моб.: 0638745473
Е-пошта: -

Биографија:
     Протојереј Милан Роглић, рођен је 10. августа 1953. године у Перану код Подујева, од оца Радојка и мајке Станиславе. Основну школу завршио је у Косаничкој Рачи, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену. Након завршене средње школе, 4. новембра 1974. године ступа у брак са Наталијом Перић са којом има троје деце. 13. јуна 1976. године, Њеогово Преосвештенство епископ нишки господин Иринеј рукополаже га за ђакона, а сутрадан 14. јуна за свештеника и поставља га на прву парохију у Житорађи, где је службовао до 16. октобра 2000. године, када добија постављење на четврту прокупачку парохију. Током службовања комплетно су реновиране две Цркве у Житорађи, парохијски дом у Житорађи и Прокупљу. Због свог труда, 1. новембра 2009. године одликован је протонамесничким, а 16. септембра 2012. године протојерејским чином.

Парохију сачињавају:

део Прокупља и села Влахово, Подина и Селиште.

Храмови при овој парохији:

Храм светог Василија Острошког у Влахову

     Храм је подигнут на темељима старијег храма, који по предању потичу из XIII века. Првобитни храм који је разорен у непознатом периоду био је посвећен преподобном Симеону Столпнику. На том месту је 2002. године господин Јован Радојичић из Влахова подигао велелепни храм, који је у потпуности живописан и опремљен. Храм је освештао епископ нишки господин Иринеј 2002. године. Храм је посвећен светом Василију Острошком.




Храм светог великомученика Пантелејмона у селу Селиште

     Храм се помиње у XVI веку, као Црква Брајковица у подножју села Добротића, недалеко од Прокупља. На рушевинама исте цркве 2000.године мештани села Селиште подигли су нови храм и звоник. Храм није освећен. Тренутно је у току живописање.

Пета парохија

Парох: јереј Драган Миленковић
моб.: 0653220344
Е-пошта: -

Биографија:
     Презвитер Драган Миленковић, рођен је 20. октобра 1976. године у Новом Селу, у општини Куршумлија, од оца Стојана и мајке Драгославе рођ. Луковић. Богословију светих Кирила и Методија у Призрену уписао је 1991. године, а завршио 1996. године. По одслужењу војног рока ступа у брак са избраницом Иваном 05. марта 2000. године. У чин ђакона рикопложен је 12. јула 2000. године у Вртишту. За свештеника је рукоположен 21. јула 2000. године, у Цркви светог великомученика Прокопија у Прокупљу, од стране Његовог Преосвештенства епископа нишког господина Иринеја. На прву парохију у Косаничкој Рачи при храму светог пророка Илије ступа 16. октобра 2000. године. На овој парохији службује до 21. јануара 2012. године, када по благослову Његовог Преосвештенства епископа нишког господина др Јована, бива премештен на пету прокупачку парохију, на којој и данас службује.

Парохију сачињавају села:

део Прокупља и села Горња Топоница, Доња Топоница, Миљковица, Шарене. Букве, Растовница, Бериље, Југбогдановац, Злокућане, Горња и Доња Драгања и Смрдан.

Храмови при овој парохији:

Параклис свете Петке у Растовници

     Југозападно од Прокупља између великих брда налази се храм свете Петке, који је подигнут 1901. године на темељима старе Цркве из непознатог периода. Храм је у добром стању и никада није освећен. Народ се при овом храму окупља на празник свете Петке и у петак уочи празника светог великомученика Георгија.

Храм светог Апостола и Јеванђелиста Марка у Водицaма

     На овом месту налазе се остаци храма из непознатог периода. Храм је по предању био посвећен светом Апостолу и Јеванђелисти Марку. Црквиште се налази у селу Водице, на шумској парцели која припада Цркви. Трудом и средствима мештана села Водице 1994. године направљен је данашњи параклис. Народ се овде сабира на празник светог Апостола и Јеванђелисте Марка.


Шеста парохија
 
Парох: јереј Миломир Павловић
моб.: 0600341744
Е-пошта: -

Парох: -протонамесник Ненад Милосављевић
моб.: - 063/86 17 369
Е-пошта: -Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Биографија:садасд
     Протонамесник Ненад Милосављевић рођен је 4. јануара 1978. године у Прокупљу, од оца Милоја и мајке Славице. Основну школу завршио је у Куршумлији, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену. 23. јула 2000. године ступа у брак са Иваном Весовић са којом има двоје деце. У чин ђакона рукоположен је 27. септембра 2000. године у Саборном храму у Нишу, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког Иринеја. У презвитерски чин рукоположен је 15. октобра 2000. године у Цркви Лазарици у Крушевцу и постављен за пароха у Доњој Речици, да би 2001. године благословом Његовог Преосвештенства епископа нишког Иринеја био премештен на другу куршумлијску парохију. 26. фебруара 2012. године одликован је чином протонамесника. Од маја 2015. године службује као седми парох прокупачки.

Парохију сачињава:

Део Прокупља.