Седиште парохије:
Адреса: - 16220 Грделица
Тел.-факс: - 016/34-26-630
Е-пошта: -
Парох
Парох: - јереј Слободан Бошковић
моб.: - 062/385-358
Е-пошта:
Биографија:
Јереј Слободан Бошковић рођен је 14. маја 1979. године у Прокупљу као прво дете својих родитеља Миладина и Стојане. Детињство проводи у Куршумлији у којој завршава основну школу (1987.- 1994.) као одличан ђак, после које уписује Православну Богословију светог Петра Цетињског на Цетињу 1994. године. Завршава Богословију са одличним успехом и уписује Православни Богословски факултет у Београду 1999. године.
После неколико положених испита, због лоше финансијске ситуације напушта студије и одлази на одслужење војног рока, са намером да их касније настави. Војни рок служи у 37. моторизованој бригади у Рашкој и Сјеници у периоду децембар 2000. – 2001. године.
На инсистирање тадашњег намесника косаничког протојереја- ставрофора оца Братислава Милетића, а благословом тадашњег епископа нишког господина Иринеја, децембра 2001. године почиње да предаје веронауку у Економској школи и Гимназији у Куршумлији. Од септембра месеца 2002. године предаје у свим основним и средњим школама на територији куршумлијске општине и дужност вероучитења обавља са великим успехом све до априла 2013. године, када због обавеза на парохији дужност вероучитеља препушта другима.
Благословом тадашњег епископа нишког господина Иринеја ступа у брак са Аном Миленковић, дипломираним професором географије из Куршумлије. Венчање је обавњено у храму Свете Тројице на дан Успења Пресвете Богородице 28. августа 2005. године у Куршумлији. Бог им је подарио двоје деце – ћерку Иву и сина Димитрија.
У чин ђакона рукоположен је од тадашњег епископа нишког господина Иринеја 18. јуна 2006. године у храму Свете Тројице у Куршумлији и постављен за ђакона при том храму све до 2010. Године, када од Његове Светости патријарха српског господина Иринеја бива рукоположен у презвитерски чин на дан Светог великомученика Прокопија 21. јула у храму Светог великомученика Прокопија у Прокупљу.
После краће праксе при храму Свете Тројице у Куршумлији, бива постављен за пароха друге блачке парохије при Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Блацу уместо пензионисаног протојереја-ставрофора оца Сретена Анђелића, обављајући и дужност старешине Саборног храма.
Решењем Његовог Преосвештенства епископа нишког господина др Јована бива постављен за пароха грделичког. Дужност преузима 23. јула 2014. године од пензионисаног пароха јереја Властимира Стоилковића.
Парохија
Парохију сачињавају села:
Грделица, Тупаловце, Сејаница, Дедина, Бара, село Грделица, Боћевица и Бојишина
Распоред богослужења:
Света Литургија недељом и празником од 8 сати при храму Рођења светог Јована Крститеља у Грделици
Храмови при овој парохији:
Храм Рођења светог Јована Крститеља у Грделици
Храм Рођења Светог Јована Крститеља у Грделици је један од ретких који су подигнути у области грделичке клисуре у ХХ веку. Варош Грделица, некадашњи Дервен, смештена је на обали Јужне Мораве после њеног изласка из грделичке клисуре. Од села са педесетак кућа у време ослобођења од Турака 1878. године, до проглашења за варошицу 1925. године са 120 кућа, Грделица доживљава велики демографски напредак. Иако је у свом саставу имала села Грделицу, Дедину Бару и Бојишину, варош није имала Цркву и за све верске потребе верни народ је одлазио у Козарачки манастир, који је од вароши удаљен шест километара.
Захваљујући добром географском положају и доброј повезаности главним саобраћајницама, као и најпознатијој фабрици штофова у овом крају, Грделица постаје индустријска варошица. Увидевши потребу верног народа господин Јован Л. Јовановић, индустријалац из Лесковца, власник фабрике штофова, дао је обећање да ће, ако Бог подари њему и његовој супрузи Љубици мушко дете (тада су имали две ћерке), он изградити Цркву у част Рођења Светог Јована Крститеља.
Бог је господину Јовану испунио жељу и подарио му мушко чедо а господин Јован је испунио обећање дато Богу и народу.
Откупивши земљу од мештана, господин Јован Л. Јовановић је обезбедио средства за градњу храма, чији је камен темељац освештан и положен 07. јула 1935. године, а храм освећен две године касније 07. јула 1937. године од стране тадашњег епископа нишког господина Јована уз саслужење дванаест јереја и присуство мноштва народа.
На пројекту храма је најпре радио лесковачки архитекта Бранко Тасић али је пројекат ипак уступљен београдском архитекти Момиру Коруновићу, тадашњем инспектору при Министарству грађевине.
Црква је грађена у моравском стилу. Основа Цркве је византијски уписани крст са осмоугаоном централном куполом. По спољашњем изгледу подсећа на Грачаницу.
Храм је у потпуности осликан, што је дело руског емигранта Ивана Дикија а иконостас у дуборезу дело је Нестора Алексејевића.
Први свештеник који је служио при овом храму био је свештеник Мика (пуно име и презиме није уписано у летопис храма) родом из Власотинца. Отац Мика је при овом храму служио од 1937. до 1941. године када почиње други светски рат. Због страха за свој живот (пуцано је на њега) отац Мика напушта парохију грделичку и враћа се у родно Власотинце.
Благословом Његовог Преосвештенства епископа нишког господина Јована Илића за пароха грделичког бива постављен јереј Владимир Стојиљковић, родом из Грделице. Отац Владимир је службовао при овом храму све до изненадне смрти, октобра 1975. године. За време његовог службовања није било скоро никаквих радова око храма, што због тешке финанасијске ситуације, што због тадашње власти.
После оца Владимира на дужност бива постављен јереј Власта Стоилковић, родом из околине Врања. За време службовања оца Власте обновљен је кров и фасада храма, уведена струја и изграђена ограда на западној страни порте.
Садашњи парох грделички је јереј Слободан Бошковић, који је дужност преузео јула 2014. године после пензионисања оца Власте Стоилковића.