Храм Светог великомученика Прокопија у ПрокупљуУ подножју брда Хисар, у прелепом природном амбијенту, крајем IX и почетком X века саграђена је Црква светог великомученика Прокопија. Она је након Петрове Цркве у Расу, најстарији храм на територији Србије. У време подизања овог храма, Топлица се налазила у саставу државе бугарског цара Самуила, а надлежна духовна јурисдикција била је Охридска архиепископија. Првобитни изглед храма је дело мајстора македонске школе а специфичност зидања ове грађевине су сводови и масивни стубови који носе лађу цркве, слично старом моделу Цркве свете Софије у Охриду. Данас је храм петобродна базилика али је током историје, више пута рушен и преправљан, тако да је првобитни изглед у многоме измењен. У XIV веку, на јужној страни дозидана је гробница са три врло мала, мрачна и узана оделења, у коју је спуштено тело светог великомученика Прокопија, хришћанског мученика из доба цара Диоклецијана, које је дотле почивало у епископској катедрали светог Прокопија у Нишу. Тело је највероватније пренесено 1386. године, када су Турци први пут опустошили Ниш. После смештаја тела светог Прокопија, гробница је била зазидана и добро замаскирана да га Турци не би нашли и оскрнавили. Након преноса моштију светог Прокопија, грађани спонтано мењају дотадашњи назив града у ,,град светог Прокопија,” како га у својој повељи из 1395. године назива и кнегиња Милица, супруга кнеза Лазара. Храм је тешко оштећен у аустро- турском рату 1690. године. након Прве сеобе Срба, белоцркванска епископија је престала да постоји. Прокупље је, заједно са читавом Топлицом прешло у духовну надлежност нишке митрополије. У време нишког и белоцркванског митрополита Јоаникија 1734. године, започета је обнова храма. Храм је тада и живописан, а фреске су остале сачуване само у средњем броду Цркве, једна при улазу и једна испред жртвеника. У олтару је насликана представа Христа на небесима у кругу украшеном разним орнаментима, а изван круга су симболи четири јеванђелиста: лав, орао, бик и анђео. Даље према западу је кружна композиција Христа Спаситеља са Јеванђељем у рукама, а око њега су 26 ликова разних светитеља. Изван круга су фигуре четири јеванђелиста. На крају, западно од ове сцене је кружна композиција Богородице са десет старозаветних царева, а ван круга су насликана осам старозаветних пророка. Занимљиво је да се, у групи светитеља, налази и један светитељ источњачког типа са чалмом око главе, што представља реткост у иконографији у нашим црквама и манастирима. С обзиром на време када су фреске рађене, 1734. године, очигледна је намера да се рушиоцима Цркве стави до знања да хришћанство није само намењено српском народу, већ да има припаднике и у земљама на истоку. Црква је други пут тешко страдала у време Првог српског устанка, а обновљена је средином XIX века, око 1860. године. Тада је на западу дозидана крстионица и још један део на северној страни. Престоне иконе на иконостасу потичу из XVII века и дар су Николе Апостоловића. Фреска светог великомученика Прокопија на улазу у храм, према запису који се налази на њој, насликана је 1861. године. Иконостас, у коме има тридесет и три уметнички израђених икона у византијско-српском стилу, пример је дебарске школе из XVIII века. Иконостас је урадио уметник Коста Накица из Велеса 1847. године. На звонари се налазе три лепа звона, једно веће од другог. По једном забележеном предању, Цркву су у првој половини XIX века опљачкала два брата Арнаута и одмах оба полудела. Њихов отац, сазнавши ово, пронађе и врати сав плен Цркви, а кад су му синови оздравели о свом трошку оградио је Цркву зидом који и данас стоји. У порти Цркве, приликом археолошких ископавања 2008. године, пронађени су темељи римских терми из III века. Терме су биле место страдања и мучења хришћана па су из тог разлога касније, на тим местима грађене Цркве. Храм је обновљен 1906. године, када је промењен камени кров, а камен који скинут са крова, искоришћен је за поплочавање пода Цркве. Изнад крстионице на западној страни дозидана је кула звонара.
Латинска црква у ПрокупљуПрокупачка Црква је некада у IX или X веку била посвећена Покрову Пресвете Богородице. После рушења терми и престанка њихове примарне функције, урушена монументална грађевина са апсидама подсећала је хришћанско становништво Hammeum-a на црквену грађевину. Због тога се ту око терми вршило сахрањивање у касноантичком и раном средњем веку. Поједини делови терми претварани су у Цркве. У време прогона хришћана терме су биле, такође и место тајног окупљања и ту су били мучени и погубљени поједини хришћани. Црква је славила Покров Пресвете Богородице све до момента када су мошти светог Прокопија из Ниша пренете у Прокупље. Да се не би угасило старо име славе у XIV веку саграђена је црква над остацима римског храма из Iили II века, изнад кога је била изграђена базилика у V или VI веку. Изнад средишњег наоса базилике подигнута средњовековна српска Црква. Црква је у народу позната као Југ Богданова, јер је утврђење на Хисару припадало властелину ЈугБогдану. Позната је и као Латинска Црква јер су је турске власти у XVI и XVII веку уступиле Дубровачкој колонији да католички свештеници могу вршити у њој богослужење. Црква и данас слави славу Покрова Пресвете Богородице. Око Цркве су вршена укопавања у дужем временском раздобљу. Ту су сахрањивани и дубровачки трговци, тзв. колони тако да се на простору између Цркве светог Прокопија и Латинске цркве формирала некропола из неколико временских епоха. Приликом археолошких ископавања 1975. године ископано је око 200 гробова, зиданих, слободноукопаних и две касноантичке гробнице са сводом. Унутрашњост гробницабила је осликана фрескама. Данас се гробнице не могу видети јер су због конзерваторских радова надземних остатака базилике, потпуно затворене. Латинска Црква је једнобродна грађевина димензија З х 5метара са апсидом на истоку, полукружном- споља и изнутра, пречника 1метра. Начин зидања и фреско сликарство хронолошки је одређују у XIV век. Испод темеља ове цркве из XIV века, откривена је ранохришћанска базилика већих димензија која је као и већина базилика тог времена имала мозаике на подовима и зидовима. Приликом ископавања поред других предмета из овог периода, нађене су и коцкице мозаика. Испод ранохришћанске базилике ископани су остаци римског храма који се према налазима керамике и новчића поуздано дату је у крај I века после Христа. Од античког храма сачувани су источни и делом западни зид, на растојању од 9,80метара и трагови стубаца на западу. Ранохришћанска базилика померена је у односу на антички храм, према истоку, тако да је источни део зида храма остао у простору нове Цркве. Западни зид античког храма делом је искоришћен за западни зид наоса, а ступци трема античког храма остали су у припрати ранохришћанске Цркве. Такође, северни и јужни зид античког храма у темељним деловима искоришћени су за зидове ранохришћанске Цркве.
Храм Светих лекара Козме и Дамјана у комплексу Прокупачке болницеХрам је изграђен у периоду од 2011. до 2013. године.
Параклис Светог Романа Ђунишког у Стражави
Параклис Светог великомученика Пантелејмона у БумбурекуПараклис је подигнут на темељима средњевековног храма, који је разорен највероватније приликом турских освајања. Данашњи параклис подигнут је после Другог светског рата.
Храм Свете Петке у ГубетинуНа десној страни Топлице крај потока и пута, који води од Прокупља западно уз Топлицу налази се храм свете Петке. Како 1895. године сведочи наш путописац Тихомир Ђорђевић“Поред Топлице је подигнут овај храм на темељима старе Цркве око 1890.године и освећен 1891.године.“ Дужина Цркве са олтаром је 13 метара, а ширина 4,5 метара.
Храм Светог Василија Острошког у ВлаховуХрам је подигнут на темељима старијег храма, који по предању потичу из XIII века. Првобитни храм који је разорен у непознатом периоду био је посвећен преподобном Симеону Столпнику. На том месту је 2002. године господин Јован Радојичић из Влахова подигао велелепни храм, који је у потпуности живописан и опремљен. Храм је освештао епископ нишки господин Иринеј 2002. године. Храм је посвећен светом Василију Острошком.
Храм Светог великомученика Пантелејмона у СелиштуХрам се помиње у XVI веку, као Црква Брајковица у подножју села Добротића, недалеко од Прокупља. На рушевинама исте цркве 2000.године мештани села Селиште подигли су нови храм и звоник. Храм није освећен. Тренутно је у току живописање.
Параклис Свете Петке у РастовнициЈугозападно од Прокупља између великих брда налази се храм свете Петке, који је подигнут 1901. године на темељима старе Цркве из непознатог периода. Храм је у добром стању и никада није освећен. Народ се при овом храму окупља на празник свете Петке и у петак уочи празника светог великомученика Георгија.
Храм Светог апостола и јеванђелиста Марка у Водицaма
На овом месту налазе се остаци храма из непознатог периода. Храм је по предању био посвећен светом Апостолу и Јеванђелисти Марку. Црквиште се налази у селу Водице, на шумској парцели која припада Цркви. Трудом и средствима мештана села Водице 1994. године направљен је данашњи параклис. Народ се овде сабира на празник светог Апостола и Јеванђелисте Марка.
Стара Црква која се налазила на овом месту била јесазидана од камена, а откривена је 1894.године од странеДимитрија Костића. Земљиште на којем се Црква налази било је својина Јована и Станоја Вељковића из Доње Трнаве. Изградња нове Цркве језапочета почетком 2006.године. Радови на Цркви су при крају, а у току је припрема за освећење. Народ се на молитви окупља за Велики Петак и на дан преподобне Параскеве, којој је и посвећен овај храм. Завршен је у потпуности и освећен 08. августа 2019. године, на празник Свете Параскеве.