Од Бојника преко Савинца, Турјана, Мајковца до Боринца и Остатовца где осташе још неколико кућа Бориначких идемо према Петровој гори. Остављамо кола и даље идемо пешке. Прелепи пејзажи а лековито биље и цвеће нас опија својим мирисом. Онда улазимо у стару и мрачну шуму. Истраживачи су писали да се код нас једино на овим просторима виде остаци прашуме, а још се претпоставља да је ово било вулканско поднебље на шта упућује врх планине и камење расуто на све стране често изгледајући као да је машином сечено. Обилује ово место мермером и многим рудама. Овде се дешавају чудне појаве нпр. да у једном делу аутомобили сами иду узбрдо или опште позната ствар да авиони не прелећу овај потез због опасности од рушења, да ли због магнетизма или нечег другог? Такође се говорило о оригиналном жртвенику из паганског периода на коме сваке године на Петровдан жртвују овна. Та информација нас је посебно нагнала да одемо на Радан видимо о чему се ради и понудимо им бескрвну жртву у Светој Литургији једном за свагда принесену за живот света. Црква је освећена 1992. год. од стране тадашњег Епископа нишког Г. Иринеја, али се ни пре тога ни од тада није служила Литургија. Први пут је отслужена данас и први пут пререзан славнски колач са свештеником. На посебно конструисаној трпези свако је делио са сваким. Добри су ово људи родом из Слишана и Боринца који живе расејани по Србији, али овога пута поучени да је паганско време прошло, и старозаветно, јер је Христос коначно самога себе принео као последњу жртву које се увек и изнова сећамо на Св. Литургији. Сетили смо се данас, и да је на камену Петровог исповедања Христа као Сина Божијег сазидана Црква коју ни врата адова неће надвладати баш као што и овде црква стоји на каменој узвишици симболично изнад жртвеника. Сетили смо се Павла који није знао за Христа, а потом постао апостол многобожаца. Добар је ово народ који прихвата истину и који је данас веома лепо прихватио Литургију на овом месту. То ће нас обавезати да сваке године неко од свештеника дође на ову Свету гору како би заједно са народом сви скупа, у приносу хлеба и вина принели сву твар једином истинитом Богу на освећење. Петрова гора на Радан планини
- Детаљи
- ~ Аутор ~ Архијерејско намесништво јабланичко
Од Бојника преко Савинца, Турјана, Мајковца до Боринца и Остатовца где осташе још неколико кућа Бориначких идемо према Петровој гори. Остављамо кола и даље идемо пешке. Прелепи пејзажи а лековито биље и цвеће нас опија својим мирисом. Онда улазимо у стару и мрачну шуму. Истраживачи су писали да се код нас једино на овим просторима виде остаци прашуме, а још се претпоставља да је ово било вулканско поднебље на шта упућује врх планине и камење расуто на све стране често изгледајући као да је машином сечено. Обилује ово место мермером и многим рудама. Овде се дешавају чудне појаве нпр. да у једном делу аутомобили сами иду узбрдо или опште позната ствар да авиони не прелећу овај потез због опасности од рушења, да ли због магнетизма или нечег другог? Такође се говорило о оригиналном жртвенику из паганског периода на коме сваке године на Петровдан жртвују овна. Та информација нас је посебно нагнала да одемо на Радан видимо о чему се ради и понудимо им бескрвну жртву у Светој Литургији једном за свагда принесену за живот света. Црква је освећена 1992. год. од стране тадашњег Епископа нишког Г. Иринеја, али се ни пре тога ни од тада није служила Литургија. Први пут је отслужена данас и први пут пререзан славнски колач са свештеником. На посебно конструисаној трпези свако је делио са сваким. Добри су ово људи родом из Слишана и Боринца који живе расејани по Србији, али овога пута поучени да је паганско време прошло, и старозаветно, јер је Христос коначно самога себе принео као последњу жртву које се увек и изнова сећамо на Св. Литургији. Сетили смо се данас, и да је на камену Петровог исповедања Христа као Сина Божијег сазидана Црква коју ни врата адова неће надвладати баш као што и овде црква стоји на каменој узвишици симболично изнад жртвеника. Сетили смо се Павла који није знао за Христа, а потом постао апостол многобожаца. Добар је ово народ који прихвата истину и који је данас веома лепо прихватио Литургију на овом месту. То ће нас обавезати да сваке године неко од свештеника дође на ову Свету гору како би заједно са народом сви скупа, у приносу хлеба и вина принели сву твар једином истинитом Богу на освећење.