Лебанске парохије. Храмови у парохијама

Како је записано у Летопису храма, он је „подигнут 1932. године од чврстог материјала (камена) на плацу усред Лебана на узвишеном платоу изнад главне улице. Изнутра је сва украшена иконама из старога и новога завета са иконостасом од бетона. Но стихија Другог светског рата закачила је и ову Цркву наневши јој велика оштећења по крову и спољним зидовима, те је тек 1971. године успело да се и овај храм оправи благодарећи истом црквеном одбору и добровољним прилозима племенитих људи. Овај храм посвећен је Усековању часне главе светог Јована Крститеља. Освећен је 1946. године 26. августа, од епископа нишког господина Јована у саслужењу протојереја и јереја (њих 21).“ Оно што у Летопису није записано је да је храм подигнут као спомен- костурница војницима који су изгинули у Балканским ратовима. Храм је подигнут иницијативом сенатора Милутина Драгојевића из Лебана, који је од краља Александра Карађорђевића издејствовао средства за изградњу. Храм је живописао уметник Сима Николић из Битоља. 1935. године је на храму дозидан звоник.

Храм је подигнут 1887. године на гробовима погинулих официра и војника у Српско- турском рату 1877. године. Три гроба су данас видљива испред Цркве. Храм је тешко пострадао у Другом светском рату. Храм је обновљен након рата трудом проте Николе Димитријевића и председника црквене општине Томе Николића. Храм је опљачкан 1965. године, када је однет скоро цео инвентар.

Не зна се када је подигнут првобитни храм. Данашњи храм подигнут је на темељима старијег 2007. године. У Летопису храма, забележено је: „И овде је вредно казати неколико речи о Божијем чуду које се је јавило код ове капеле. 24. јуна 1947. године било је сушно пролеће те су сви усеви били угрожени. У селу Горњем Врановцу, које је одмах испод села Поповца скупила се једна мања група сеоских ђилкоша и покварених младића те су ухватили керушу, везали јој икону Пресвете Богородице о врат и водили је селом, да би се псето место њих молило за кишу, скрнавили лик и име Пресвете Богородице. Тог истог дана завладало је страшно невреме у том крају и сручи се велика провала облака више овог села и са великог брда налети велики слап воде који је носио дрвље и камење право на капелу Поповачку. Када је дошла ова стихија до капеле, подвојила се лево и десно, те се ококапеле створило читаво брдо од наноса који је ова стихија носила са собом, а капела остала поштеђена. На прагу капеле било је тестиче са чистом бунарском водом и оно је остало недирнуто, нити је у капелу ушло ни кап воде. Око капеле је остао прави пустош. Више капеле ливада и испод капеле њиве биле су потпуно прекривене наосом и муљем. Ова стихија сручила се на село Горње Врановце одневши неколико зграда, утопила се три лица и засула најплодније земљиште муљем и шљунком причинивши непроцењиву материјалну штету.

Храм је освећен 26.10.2016. године за време администратора Епархије нишке Епископа рашко-призренског Г. Г. Теодосија и парохијског свештеника јереја Филипа Стевановића.

Храм Светог Симеона Столпника у Гагинцу
Подигнут 2013. године.



Остаци ранохришћанске Цркве у Горњој Лапаштици

Народ се скупља на овом светишту на Велики Петак и на Источни петак.

Храм Успења Пресвете Богородице у селу Ђукекаре
Подигнута највероватније 1924. године. Тренутно је ван богослужбене употребе и налази се у лошем стању. Обнова није могућа.