Храм преноса моштију светог оца НиколајаЦрква датира из 1837. године, a подигнута је на иницијативу Кнеза Милоша Обреновића. Место за изградњу Цркве изабрао је митрополит београдски Петар Јовановић. Он је 26. јула 1836. године посетио Алексинац и том приликом са мештанима Алексинца одабрао погодно место за градњу храма, након чега је томе известио кнеза Милоша. То место је у народу било познато као Агино гумно или гробиште. Иако је место изабрао митрополит у народу је владало мишљење да је ипак место изабрао сам Кнез. У току изградње Кнез Милош је одредио да Црква у Алексинцу буде посвећена светом Николају, крсној Слави династије Обреновић. О овоме дознајемо из писма кнеза Милоша Доситеју Новаковићу, епископу тимочком, датираном 5. децембра 1836. године. Црква је завршена 17. новембра 1837. године. Црква је освећена 7. новембра 1838. године од стране епископа тимочког Доситеја Новаковића. Алексиначка Општина и грађени су обезбедили средства за израду иконостаса и живописа као и за куповину и постављање сата у звонику као и за изградњу дрвене ограде. Алексиначка Црква има три звона, мало, средње и велико. Подаци о томе су исписани на самим звонима. Ове податке је преписао прота Брана Коруновић и унео их у свој летопис алексиначке Цркве. Мало звоно је набављено 1839. године и оно напрсло. На њему пише „При благоверном кнезу србском Милошу Т. Обреновићу приложи ово звоно народ среза ражањског и алексиначког храму светог Николаја у Алексинцу 1839. године.“ Ово звоно је прсло и преливено је 1839. године. Велико звоно је набавила Општина Алексинац 1843. године и оно је 1885. године преливено и увећано. Средње звоно набављено је 1844. године и о њему нема познатих података. О самом иконостасу и живопису такође нема поузданих података. Не зна се ко их је израдио, али зна се да су уништени у Првом српско- турском рату 1876. године. Други иконостас и живопис израђени су после завршетка Другог српско- турског рата 1878. године. Живопис и иконостас у овом здању израдио је сликар Илија Димитријевић из Крагујевца. Трећи иконостас рађен је одмах после бугарске окупације 1915. године. Иконе су насликане 1937. године, а радио их је професор алексиначке гимназије Евгеније Лаптев. Садaшњи изглед иконостаса представља обнова старог из 2006. године, а рад јеМилета Илића , иконописца из Алексинца. Поред Цркве налази стари парохијски дом подигнут 1934. године. Нови парохијски дом саграђен је 2000. године, када је и освећен од стране епископа нишког Иринеја. У самој порти налази се споменик палим борцима у балканским ратовима 1912- 1913. и у Првом светском рату. Споменик је освећен 01. децембра 1933. године.
Храм светих Архангела Михаила и Гаврила на Алексиначком гробљуЦркву је подигао чувени српски прота, Алексинчанин Стеван Димитријевић. У порталу изнад улазних врата Цркве је записано: „Божијом вољом и помоћју за душе и спомен своје кћери Десанке и родитеља Мијалка и Дене, а за општу молитвену потребу и хришћанску утеху у кругу жалости и туге за нашим ближњима и милима, који на гробљу алексиначком вечити сан бораве. Подиже и украси овај храм светих Архистратига Михаила и Гаврила прота Стеван М. Димитријевић са супругом својом Јеленом. Осветио га је на службу Богу Преосвећени епископ нишки Доситеј 21. новембра 1921. године.“
Храм светог Пророка Илије у Суботинцу Храм је освећен 1856. године, али је због дотрајалости срушен 1936. године када је саграђена и освећена нова црква, у време свештеника Николе Стојчића.
Храм Св. Великомученика Пантелејмона у КраљевуХрам датира из 1936. године, у време пароха Николе Стојичића. Освећена је 2000. године руком епископа нишког Иринеја. Поред новијег грама налази се мања Црква светих Апостола Петра и Павла непознатог датума.
Капела светих Апостола Петра и Павла у Краљеву Подигнута 1946. године на темељима спаљене цркве брвнаре.
Храм Свете Тројице у ГлоговициЦрква је подигнута 1880. године, у време епископа нишког Никанора, који је и осветио. Ова светиња је спомен храм жртвана српско-турских ратова 1876. године. По предању у Цркви се на десној страни налази костурница са костима, српских и руских војника.
Храм светог Јована Крститеља у Алексиначком БујмируЦрква је подигнута 1998. године. Није освећена.