У ОШ „Душан Радовић“ је успешно одржан угледни час на тему: „Слобода је љубав, љубав је слобода“. Угледни час је био посвећен ученицима од III до VIII разреда. Учествовали су предавач верске наставе и предавачи грађанског васпитања. Час је почео разговором о скорашњим догађајима који су се догодили у току зимског распуста. Односно постављањем питања: шта се тужно догодило у току распуста, а није крај распуста? Добивши очекивани одговор да је преминуо наш прослављени глумац Небојша Глоговац, прешли смо на главни део часа.
Почели смо причу о његовом животу, коју смо преузели из његовог интервијуа у емисији: „као сав нормалан свет“. Нагласили смо да је водитељка очекивала да је имао строго васпитање у породици јер му је отац био свештеник. Међутим, Небојша је одговорио да је у правом тренутку добио од оца љубав и слободу. Употеребили смо његов пример из претходно поменуте емисије када је напустио Филозофски факултет и психологију, да би уписао глуму, иако је већ студирао две године психологију. Потом је отишао кући и саопштио родитељима да се исписао са факултета и уписао глумачку академију, и у том тренутку да је он осетио највећу љубав и слободу, јер му је отац пришао и од срца честитао што је напокон пронашао занимање које воли и у којем се осећа остварено, а да није добио никакву критику од оца за такав поступак.
Потом смо навели пример човекове слободне воље у виду светитеља, конкретно светог Трифуна који је иако лишен физичке слободе, ипак је остао слободан, тачније да и у тамници и заробљеништву човек се може осећати слободно јер увек има право мишљења. Заједно закључујемо да је слобода мишљења само наша и да нам је нико не може одузети. Затим смо навели пример дана заљубљених, како се на тај дан на западу показује љубав, а ученици су се присетили приче о љубави Ромеа и Јулије.
Након тога смо поделили ученицима папириће, на којима су написали са једне стране: „шта је по њима слобода?“ и са друге стране: „шта је по њима љубав?“, нагласили смо да је анонимно и да напишу оно што заиста мисле а не оно што су научили да репродукују. Потом смо прикупили папириће и прочитали све, да би издвоји најоригиналније. Тако да су по нама неки од најоригиналнијих били: „Слобода је илузија“, „љубав је најтежа ствар на свету“, „слобода је ограничена законом“, „љубав је осмех“, „слобода је када могу да вичем колико желим“...
Нагласили смо кроз сликовити пример човека који сам живи на целом свету да нема потребе за љубављу и слободом, јер је потебно више људи да би били слободни и да би осетили љубав, такође смо навели и пример човека који сам седи у соби и прави радио емисију, где је сам себи спикер и публика, и поново су ученици приметили да је за љубав и слободу потребно више људи. Након тога наводимо пример ап. Павла, који каже: „све ми је дато на слободу, али ми није све на корист“, и да је слобода у ствари љубав, а љубав слобода, и да једно без другога нема смисла.
Ученике смо поделили у групе, са различитим задужењима и израдили 3 паноа, са насловима: „Слобода је љубав“, „Љубав је слобода“ и „Тако су говорили“.
На крају смо вршили рекапитулацију наученог, довршили паное и изабрали место на којем ћемо их истаћи.
Ивана Алексић, Ивана Обрадовић и Милош Станојевић.