Храм Светог архангела Михаила у Доњем МатејевцуЦрква у Доњем Матејевцу подигнута је 1838. године, а освећена је 1842. године за време владике Никифора. Црква је једнобродна базилика са олтаром, укупних димензија 15 х 8 метара, без прозора, осим три мала светларника и два отвора на врху свода Цркве који имају улогу вентилације. Живописана је 1872. године по канонима Цркве. Живопис је остао у доњем делу Цркве изнад улазних врата и нешто са десне стране. Узрок лошег стања живописа је прокишњавање због лоше постављеног црепа без дрвене конструкције који је био залепљен блатом. У XIX веку овде су службовала два свештеника: Ранђел и Ђорђе, који су и сахрањени са јужне стране Цркве. После Првог светског рата службовао је свештеник из Русије Михајло Феодорович, чијим залагањем је подигнута звонара, помоћна зграда за оставу као и парохијски дом мањих димензија. Живео је сам, кажу старији мештани, а његова породица живела је у Београду. Вероватно је био Козак јер је правио препоне и прескако коњем по чему је остао запамћен у народу. Службовао је на парохији до 1935. године, када га наслеђује свештеник Димитрије Поповић родом из Каменице, за време чијег службовања седиште парохије постаје његова кућа у Каменици. Остаје на парохији до 1955. године када га замењује свештеник ЈеленкоЂокић, родом из Горњег Матејевца који остаје до 1962. године. У његово време је дограђен један део на старом парохијском дому. Оно што морамо напоменути је да је у време његовог службовања трафостаница смештена у звонару, а звона су пребачена испод самог крова звонаре где и данас стоје. Успут, „да би се сместила трафостаница“ поломљен је један стуб на звонари. Када је направљена нова трафостаница звонани су враћена на своја места. Од 1962. године на парохију долази Драгољуб Станимировић, свештеник који је пре тога службовао у Јабланици код Крушевца. За његово време је подигнута нова црквена сала за потребе верних као и једно помоћно одељење до сале.На парохији остаје до 1982. године, добивши премештај одлази у Лесковац, свој родни град. Године 1982. на ову парохију долази свештеник Миодраг Симић, који је пре тога службовао на парохији у Гредетину и Житковцу, а на парохији у Доњем Матејевцу остаје до одласка у пензију 2013. године. У току његовог службовања подигнут је нови парохијски дом. Такође, на звонари обијен је малтер, урађена фасада и кров препокривен бакром. Целокупан потпорни зид поред пута је поправљен, појачан додатком камена и лепо утопљен свежим цементом, подигнута је и нова ограда и чесма у порти.
Храм Свете Петке у Доњем МатејевцуЦрква свете Петке подигнута је на темељима старе богомоље из периода Римског царства. Налази се у подножју Чегра на свега неколико десетина метара од споменика подигнутог у част чегарским јунацима. По предању у овој Цркви се причестио Стеван Синђелић са својом војском полазећи у бој. Црква је дуго била у рушевинама, све до прославе двестогодишњице битке на Чегру, када је Влада Републике Србије преко Завода за заштиту споменика подигла нову Цркву из темеља уз претходна археолошка ископавања која су потврдила постојање црквеног објекта. Црква је изидана од камена, омалтерисана изнутра, са разведеном електричном инсталацијом, али још увек није прикључена на електричну мрежу. Под је урађен керамичким плочицама. Урађен је нови иконостас од дрвета са делом осликаних икона. Свети престо је постављен. У народу постоји предање да је код Цркве свете Петке живео јеромонах Мелентије, а и сам назив оближње чесме „Калуђерац“ говори нам да је ту живео неко одмонаха. До 1962. године код ове Цркве постојао је конак који је растурен од мештана који су грађу однели. Свему овоме допринела је и војска тадашња „ЈНА“ која је овде имала свој хангар за камионе. Тренутно се изводе радови на довршетку уређења Цркве и порте на основу постојећег пројекта, благословом Његовог Преосвештенстава Епископа нишког господина др Јована.
Храм Светог великомученика Георгија у КаменициЦрква светог великомученика Георгија у Каменици подигнута је на месту где је по народном предању већ постојала Црква и где су мештани подигли бараку и користили је као Цркву. Свети престо је био Римски жртвеник што сведочи о ранохришћанском пореклу ове локације. Прво обављено археолошко ископавање, добровољним радом мештана Каменице под надзором Завода за заштиту споменика културе показало је темеље старе Цркве чиме је потврђено предање. Пронађено је нешто турског и аустријског новца и један ковани крст од гвожђа, што је нумерисано и предато музеју. Подаци о манастиру се сусрећу у Турским пописима из 1498. године, у Тефтерима, који представљају спискове пореских дужника отоманске империје. У то време манастир је био значајан преписивачко- илуминаторски центар и играо је значајну улогу у очувању духовног, културног и националног идентитета нашег народа. Овде су писане књиге пером јерођакона Арсенија које датирају из 1515. и 1553. године, који се потписао на маргини Минеја месеца августа и на другим књигама, које су однете у манастир Шишатовац, вероватно заједно са народом који је бежао од Турског зулума и нашао уточиште преко Саве на Фрушкој гори. Изнад Цркве налази се Римски водовод који је сигурно био повезан са врелом Каменичке реке, а који је и сада проточан. Нова Црква светог великомученика Георгија је једнобродна грађевина са звоником изнад улаза. Цркву је осветио владика нишки Иринеј 2005. године. На источној страни од Цркве налази се монашко гробље. Није истражено у целини. Подигнута је нова чесма испод Цркве и пешачки мост преко реке. Подигнут је и нови трем поред Цркве.
Храм светог Николаја у КаменициЦрква светог Николаја у Каменици подигнута је 1831. године на темељима старе богомље. Освећена је 1842. године. Осветио је нишки митрополит Григорије. Живописана је 1860. године од стране непознатог иконописца. Свештеник Драгољуб Станимировић подигао је нову звонару и нови црквени дом. У предходним годинама урађена је спољашња фасада Цркве, поплочана припрата, Црква је препокривена црепом јер је прокишњавала а подигнут је и нови потпорни зид изнад Цркве.
Споменик Чегарским јунацимаСпоменик је подигнут поводом педесет година од ослобођења Ниша 1. јуна 1927. године на месту где се 1809. године одиграла битка између српске устаничке војске и отоманске империје. Споменик је израђен по пројекту руског архитекте Јулијана Дјупона. Споменик је осветио владика нишки Доситеј Васић.