Период Васкршњег поста народ посебно поштује у овим крајевима. Сваке недеље цркве су биле све пуније, све више народа се причешћивало. Лазарева субота и Цвети су посебан празник за све, а нарочито за децу. Верници су у радости долазили у храм, звончићима објављивали да су они Христови, а врбама да Га и даље чекају и жељно ишчекују Његово Васкрсење.
На Велики Петак окупио се велики број парохијана за време службе, али народ је непрестано долазио и до касних вечерњих сати. Сви су тихо чекали у реду како би целивали Христове ране и како би се подсетили Његовог страдања због свих нас.
На сам дан Васкрса храм Св.Тројице у Извору био је препун. Било је ту верника из целе парохије, суседних села, али и из града. Црквена Општина Извор потрудила се да обезбеди довољан број офарбаних јаја чијим даривањем бисмо увеличали празник Христовог Васкрсења. Парохијани су непрестано пристизали, у молитвеном тиховању се причестили, готово цела Црква и тиме подсетили шта је права Црква и како изгледа хришћанска заједница. У договору са парохијанима, поједини су донели храну како би допринели васкршњој трпези. После литургије сви верници су се окупили у трпезарији. Уз непрестане узвике "Христос васкрсе", "Ваистину васкрсе", грају бројне срећне деце, сви су се куцали јајима и слушали речи којим је свештеник поздравио бројне вернике. Након речи да је свака недеља мали Васкрс и да треба сваке недеље учествовати у литургији, а да је поздрав Христос васкрсе суштина нашег живота и да је у њима спасење људског живота, почела је трпеза љубави.