Велики је благослов и велика је милост Божија да човек има прилику да разговара и да се дружи са Богом кроз молитву на богослужењима у православним храмовима. Божија намера је да доведе човека у црквену заједницу, на Литургију, у средиште саборности, да би он служио и користио другима и да њему користи што је од користи другима. Господ Бог призива сваког човека да буде недељом и празником на литургијским богослужењима, али је потребно да том призиву човек и одговори - слободно и у љубави.
BelotinceПосебна прилика да човек прими благослов Божији и прикупи снаге за животне подвиге јесте када се у некој парохији прославља храмовна слава, тј. Светитељ коме је парохијски храм посвећен. Тај дан се у народу често зове и Сабор. У Парохији белотиначкој храм је посвећен Светом Роману Ђунишком, Светитељу који је живео у X веку и кога Православна Црква прославља 29. (16.) августа. Лета Господњег 2015, на дан Светог Романа, окупило се мноштво народа у храм на божанствену Литургију. Храм је био готово препун. Десет свештенослужитеља је служило лиургију, а касније је пристигло још неколико свештеника који због својих парохијских обавеза нису могли да дођу на сам почетак богослужења.
Традиција овог храма је да се на дан Светог Романа Чудотворца, након литургијског богослужења, обави и трократни опход око храма, а затим и сечење славског колача. У опходу око храма, непрестани звонки одјеци великог црквеног звона били су праћени мелодијама тропара и црквених песама присутних парохијана. Тада се видело и могло константовати, са извесном ожалошћеношћу, да је ипак много више народа требало да узме учешћа у црквеној прослави Светог Романа. Иако је било присутно готово двеста људи у догађају храмовног славља то је ипак мало за четири села која чине белотиначку парохију. Док мањина жртвује своје време и улаже духовне напоре у молитвеном опходу-литији око храма Св. Романа дотле известан, не мали број врши ”литијски опход” само и искључиво око флаша и чаша. „Много је званих али је мало изабраних”, записано је у Јеванђељу по Луци (Лк 14, 24). И заиста, управо наведене пророчке речи Господње остварују се и у нашем времену.
Духовну радост дарује Господ Бог оним трудољубивим душама које улажу напора у посту, молитви и временској жртви да дођу у храм ради задобијања благослова. Ту духовну радост су осетили и на својим лицима открили многи присутни у белотиначком храму на дан Чудотворца Романа. При самом крају празничних догађаја, посебно расположење и раздрагане осмехе унели су дечији фолклори својим наступима. Био је то заиста диван призор црквено-народног сабора у Парохији белотиначкој. Побожни старији људи причали су: „некада раније није било вечерњих излазака већ смо једва чекали неки црквени празник и сабор да се окупи народ око храма и да се ту дружимо и испричамо”. И ту, на светом месту „упознавали су се момци и девојке па су и бракови били добри и нераскидиви; а данас, момак и девојка упознају се у кафићима: пијана ти и пијан ја = од брака нема ништа”, закључују старији мештани.
На самом крају, уприличено је послужење за присутну децу и чланове фолклора а пажњом и трудољубивошћу овогодишњег колачара Оливера Ђорића и његове породице из Чапљинца припремљен је свечани ручак у парохијском дому за преко 80 гостију. За следећу годину пријавио се као домаћин славе и преузео славски колач господин Марко Стевановић из Белотинца. На многаја љета!
*
Слава Богу и хвала Пресветој Мајци Божијој и Светом Роману на овако дивном дану када срце дише чистотом и радошћу код сваког благочестивог хришћанина.