Спасоносна страдања Христова која су се за нас десила на Велики Петак и сада изазивају осећања туге и разочарења. Велики Петак није само присећање на оно што се нас ради збило, већ и преживљавање и учествовање у догађајима.На понос града Алексинца Велики Петак се овде прославља свечано и торжествено. Људи и млађи старији долазе породично да целивају гроб Христов и одају поштовање мукама Христовим. У току целог дана са црквеног разгласа се чује духовна музика која описује страдање Господње. Ситна киша која је у току дана падала нашла се као искушење пред онима који нису јаки у вери, као тест који је требао провери њихову одлучност да дођу у храм. И вера је победила. Посета храму је била на нивоу претходних година.
Ипак било је и негативних утисака који се понављају из године у годину. У нашем храму се приликом целивања Плаштанице верни провлаче испод (стола) Гроба Господњег. То је леп обичај који има симболику нашег силаска и проласка кроз Гроб Христов. Током година је настало сујеверно веровање да приликом проласка –провлачења испод Плаштанице треба замислити жељу. И од нечега доброг и лепог сујеверје прави извор егоизма и самодовољности. Уместо Христовог страдања, они који су дошли да замисле жељу размишљају само о својој жељи и свему приступају на један потпуно погрешан магијски начин.
Протеклих година све је већ број кафића који праве сада већ „традиционалне“ журке за Велики Петак. Не може се православни хришћанин радовати када је овакав дан. Омладина као и увек се труди да прати трендове и већина њих по инерцији иду где и остатак друштва. Јако ружан призор је био када је црквена литија у поноћ пролазила поред кафића са толико гласном музиком да се црквени хор и свештенство једва могло чути како пева „Свјати Боже“.
А за време исте те литије која је прошла кроз град као једно и јединствено сведочанство вере почела је од пре пар година и једна парацрквена литија. Сујеверје као коров избија у разним облицима и на разне начине. За време црквене литије која иде кроз град предвођена свештенством кренула је и литија која је за све то време у црквеном дворишту. Литија која нема пред собом барјаке,иконе или свештенство и коју нико не предводи. Групица од 50-60 људи са упаљеним свећама кружи неодређени број кругова око цркве и замишља жеље или шта су већ научени од својих лажних учитеља. Један од свештеника је помирљивим тоном се обратио њима и рекао „Браћо а што нисте ишли са нама?“ на то питање наравно није добио одговор.
Убрзо након уласка у храм почела је поноћна Св Литургија на којој причешћено преко 60 верника.
Велики Петак и Велика Субота су велики показатељи и позитивних и негативних тенденција у вери нашег града. Надамо се да ће верни све критике прихватити и да ће негативних ствари бити све мање. А оних којих су нам на понос било је у много већем броју и они ће бити темељи свега добро и позитивног што се дешава у нашем црквеном животу.