Сахат куле представљају архитектонске карактеристике позноосманске владавине у Европи. У источној Европи, а нарочито на Балкану изграђено је на десетине оваквих кула. Једна од њих налазила се и у средњевековном Нишу.
Не може се прецизно датирати период изградње куле, али се може претпоставити да је она подигнута у XVI веку. У прилог овоме навешћемо и чињеницу да су сахат- куле у Османском царству биле подизане у главном у близини џамија и често су биле део већег урбаног комплекса. XVI век је период изградње чувене Бали- бегове џамије у нишкој тврђави, па ћемо период настанка сахат куле сместити између 1521. и 1523. године, када је и сама џамија изграђена.
Путописац Феликс Каниц, приликом друге посете Нишу 1864. године описује изглед нишке сахат куле. Он сведочи да је она била украшена свакаквим животињским фигурама, а да се на горњем делу налазила осматрачница. Изнад осматрачнице налазило се мало турско звоно са натисом на арапском језику.
Оно што је интересантно када је у питању нишка сахат кула, а што је и предмет нашег писања на овом месту, јесте звоно које се налазило у кули. Када је Каниц након ослобођења Јужне Србије 1878. године по трећи пут посетио Ниш, забележио је једну занимљивост: „Гласови турских мујезина су замукли, а са Цркве светог Пантелејмона која се налази североисточно од тврђаве, шири се умирујући звук звона. Црква је освештана 8. августа 1878. године, а приликом ове значајне свечаности први пут је зазвонило звоно које је скинуто са сахат куле у тврђави. Када сам последњи пут боравио у Нишу четрнаест година раније, нисам ни помислити могао да ће његов тучани звук за тако кратко време позивати на молитву рају, коју су Турци толико презирали. Ко дуго живи, много доживи!“
Звоно је било окачено на малом дрвеном звонику од укрштених греда, који се налазио са северне стране храма. Звоно је на том месту стајало пола века. 1923. године, донешена је одлука о изградњи нове звонаре у порти храма светог Пантелејмона у Нишу. Звоник висок 35 метара завршен је 1928. године, а са њега су зазвонила нова звона. Стари дрвени звоник је порушен, а турско звоно са сахат куле даривано је 1935. године новом звонику Цркве светог пророка Илије у Кнез Селу где се и данас налази.
Шта се догодило са тврђавском сахат кулом није до детаља откривено. На основу сачуваних фотографија, зна се да је она још увек постојала у време Првог светског рата. Постоје две вероватне претпоставке. Према првој, кулу су из непознатих разлога срушили бугарски војници непосредно пред крај рата 1917. године. Друго мишљење је да је кулу због дотрајалости и опасности од рушења срушила српска војска по завршетку Првог светског рата, јер на послератним фотографијама тврђаве кула не постоји.
