Храм Рођења Христовог у ПиротуХрам Рождества Христовог у Пироту грађен је од 29. јула до 21. децембра 1834. године, када је освећен од стране владике нишавског Јеронима. Градитељ Цркве био је тада познати мајстор Андреја из Велеса који је градио и Цркве у Нишу, Скопљу, Врању, Смедереву и Мостару. Црква је изграђена захваљујући прилозима богатијих мештана. Ово је, без сумње, редак храм у овом делу Балкана, у који се улази након силажења низ неколико степеника. Разлог овакве градње је био у томе што Црква није смела бити виша од турских џамија. Да би се испоштовала оваква одлука султана као и правило да унутрашњост храма има дужину од 22, ширину од 13, и висину 10 метара, темеље и саму Цркву требало је укопату у земљу. Црква Рождества Христовог у Пироту има ферман који је издат из царског Дивана у Цариграду, у време султана Абдул Меџида ибн Махмуда којим се одобрава градња Цркве. Иза олтара Цркве постоји гробница где је 1853. године сахрањен митрополит Нектарије у седећем положају по тадашњим обичајима. У кругу дворишта старе Цркве налазила се зграда Митрополије. Ова зграда је од 1868. до 1869. године била седиште Српске школе која је успешно одолевала покушајима да се у Пироту заведе бугарски језик. Почетком ХХ века изграђена је нова звонара од чврстог материјала, које је реконструисана 2000. године.
Храм Светог великомученика Харалампија у КостуруХрам Светог Харалампија је саграђен на темељима старије мањег храма 1864. године од камена. Архитекта храма је мајстор Јаков Дуков са његовим синовима Глигором, Аврамом, Исом, Василком и Милентом. Иконостас је урађен у дуборезу и у веома добром је стању. Он је широк 10, а висок 5 метара са бројним иконама на дасци. Архитектонски облик овог храма је једнобродни са полукружном апсидом на Истоку.
Храм Светих лекара Козме и Дамјана у РаснициХрам је подигнут 1885.године. Једана је од првих Цркава подигнутих након ослобођења од Турака 1878. године, и носи печат времена која су се одигравала како у верској тако и у уметничкој сфери. Основу Цркве чине два конуентригна квадрата положена један у други са апсидом на истоку. Иконостас је рад руских мајстора из прве половине ХХ.
Храм Светог Игнатија Богоносца у Великом СуводолуОвај храм је саграђен 1838. године и представља малу једнобродну базилику са малом олтарском апсидом и припратом на западној страни. Са северне стране налази се звоник са два звона. Црква је реновирана 2000. године.
Храм Свете Петке у Малом СуводолуЦрква је освећена 1914. године. По предању обновио ју је Грк Риста коме се свидео Суводол, те се касније преселио и почео да живи у њему. Изнад западних улазних врата у храм стоји натпис: „У славу Свете Једносушне, Животворне и Нераздељиве Тројице подигоше и украсише овај свети храм преподобне матере Параскеве сељани села М. Суводола, а за време Њ.В. краља Петра Карађорђевића и преосвештеног епископа нишког г. Доситеја 1914. године.“ Црква је једнобродна базилика која је подигнута од камена.
Храм Свете Тројице у ГњилануХрам је саграђен почетком ХХ века на темељима старог црквишта, а иконостас су израдили руски мајстори.
Параклис Светог пророка Илије у Барије Чифлику
На темељима римске куле подигнут је овај мали храм од трошног материјала. Са западне стране налази се мали звоник са једним звоном.
Храм Светог великомученика Георгија у ПрисјануДанашња Црква изграђена је на темељима старе и руиниране цркве 1934. године. Непосредно након Другог светског рата Црква је пропала. На напуштање и неодржавање Цркве делимично је утицао почетак расељавања села, али и однос послератне власти према Православној Цркви. Од чврсто саграђене Цркве остали су само зидови са кровом без прозора и врата. Црква је поново реновирана 1997. године. Спољна страна је обложена фасадним циглама, постављени су прозори и врата. Храм је празан, са иконостасом без икона. Црква може да буде у функцији, али на жалост село Присјан има тридесетак, махом старијих становника.
Храм Светих апостола Петра и Павла у БојнеговцуЦрква у Бојнеговцу налази се испред села, у месту званом Раковица. То је омалена црквица подигнута крајем XIX века. Црква је обновљена на иницијативу мештана 1999. године.