Лесковац - Саборни храм

Детаљи
~ Аутор ~ ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ЕПАРХИЈЕ НИШКЕ

Седиште парохија:

Адреса: -Учитељ Јосифа 21, 16000 Лесковац
Старешина храма: - протонамесник Владан Ранђеловић
Тел.-факс: - 016/294711
Е-пошта: -
Сајт: - 

 

Прва парохија

Marko Adamovic

Парох: -протонамесник Марко Адамовић
моб.: - 062/411-654
Е-пошта: -Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Биографија:
     Протонамесник Марко Адамовић рођен је 14. децембра 1982. године у Лесковцу од оца Војислава и мајке Славице. Основну школу завршио је у Власотинцу, након чега уписује Богословију светог Петра на Цетињу. По завршеној Богословији завршава Богословски институт у Београду.
     11. фебруара 2006. године ступа у брак са Сузаном Ђурашиновић са којом има двоје деце. Рукоположен је у ђаконски чин 5. марта 2006. године у храму светих Архангела у Нишу, а у презвитерски чин 12. марта исте године у храму светог Николаја у Нишу, руком Његовом Преосвештенства епископа нишког господина Иринеја. Постављен је за пароха кочанког. Благословом епископа нишког господина Јована 24. фебруара 2012. године бива премештен на једанаесту лесковачку парохију, а 26. јануара 2013. на прву лесковачку парохију. 24. фебруара 2012. године одликован је протонамесничким чином. Обавља и дужност првог архијерејског намесника лесковачког.

Парохију сачињавају:

Део Лесковца

Друга парохија

Vladan Randjelovic

Парох: -протонамесник Владан Ранђеловић
моб.: - 062/469-057
Е-пошта: -

Биографија:садасд
     Протонамесник Владан Ранђеловић рођен је 25. фебруара 1980. године у Крушевцу од оца Жарка и мајке Душанке. Основну школу завршио је у Крушевцу, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену. 29. маја 2005. године ступа у брак са Сањом Тасић са којом има двоје деце. Рукоположен је у ђаконски чин 10. јула 2005. године у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Ђунису, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког Иринеја. У презвитерски чин рукоположен је 13. јула 2005. године у манастиру Мрзеница и постављен за пароха у Вучју.
     Благословом Његовог Преосвештенства епископа нишког Јована, премештен је 10. октобра 2013. године за другог лесковачког пароха. 12. октобра 2008. године одликован је правом ношења црвеног појаса, а 10. октобра 2013. године протонамесничким чином. Тренутно обавља дужност старешине Саборног храма у Лесковцу.

Парохију сачињавају:

Део Лесковца

Трећа парохија

Djordje Ljubinkovic

Парох: - јереј Ђорђе Љубинковић
моб.: - 064 430 93 96
Е-пошта: -

Биографија:
     Јереј Ђорђе Љубинковић рођен је 22. јула 1988. године у Лозници од оца Зорана и мајке Бранке. Основну школу завршио је у селу Зајачи код Лознице, након чега уписује Богословију светог Саве у Београду. По завршеној Богословији уписује Богословски факултет светог Василија Острошког у Србињу. 26. маја 2014. године ступа у брак са Јеленом Ружић са којом има кћерку Анастасију. Рукоположен је у ђаконски чин 1. децембра 2014. године у храму светих Константина и Јелене у Нишу, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког Јована. У презвитерски чин рукоположен је 4. децембра 2014. године у Саборном храму у Нишу и постављен за пароха трећег лесковачког.
     

Парохију сачињавају:

Део Лесковца

Четврта парохија

Парох: - опслужује братство храма
моб.: - 
Е-пошта: -

Биографија:са

Парохију сачињавају:

Део Лесковца


Пета парохија

Dejan Stankovic

Парох: -протонамесник Дејан Станковић
моб.: - 064/ 178-75-76
Е-пошта: -Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Биографија:
     Протонамесник Дејан Станковић рођен је 1. септембра 1983. године у Нишу од оца Часлава и мајке Весне. Основну школу завршио је у селу Грејач код Алексинца, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Нишу. По завршеној Богословији уписује Православни богословски факултет у Београду. 10. августа 2008. године ступа у брак са Мајом Петровић са којом има двоје деце. Рукоположен је у ђаконски чин 27. децембра 2009. године у храму Рођења Пресвете Богородице у Лесковцу, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког Иринеја. У презвитерски чин рукоположен је 7. марта 2010. године у храму Рођења Пресвете Богородице у Лесковцу и постављен за пароха петог лесковачког. 16. октобра 2013. године одликован је протонамесничким чином. Тренутно обавља дужност другог архијерејског намесника Лесковачког.

Парохију сачињавају:

Део Лесковца

Шеста парохија

Miroslav JovanovicПарох: -јереј Мирослав Јовановић
моб.: - 064/163-36-27
Е-пошта: -Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Биографија:

      Јереј Мирослав Јовановић рођен је 12. априла 1978. године у Лесковцу од оца Петра и мајке Горице. Основну школу завршио је у Лесковцу, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену. По завршеној Богословији уписује Православни богословски факултет у Београду. 18. маја 2003. године ступа у брак са Драганом Дамљановић са којом има двоје деце. Рукоположен је у ђаконски чин 8. јуна 2003. године у храму Рођења Пресвете Богородице у Лесковцу, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког Иринеја. У презвитерски чин рукоположен је 17. августа 2003. године у храму Свете Тројице у Лесковцу и постављен за пароха првог рударског. Благословом Његовог Преосвештенства епископа нишког Јована, премештен је на пету лесковачку парохију. Обавља дужност секретара и задужен је за мисионарску и хуманитарну делатност при црвеној општини Лесковачкој.

Парохију сачињавају:

Део Лесковца

Храмови при овим парохијама:

Saborna Crkva Leskovac
Саборни храм Свете Тројице у Лесковцу

     Храм је подигнут поред старог лесковачког храма Рођења Пресвете Богородице у Лесковцу. Главни иницијатор изградње нове Цркве био је Стојан Николић још 1914. године, када је био изабран за председника општине Лесковац. Њему се придружио и просветни надзорник и лесковачки учитељ Сретен Илић, који је почео да прикупља средства за подизање храма. Међутим, Први светски рат прекинуће започету идеју. Након завршетка Првог светског рата, 24. новембра 1919. године, на конференцији којој су присуствовали сви виђенији грађани Лесковца, одлучено је да се започне изградња и да се за то затражи благослов епископа нишког Доситеја. На трећи дан Духова 1920. године, прота Милун Стојадиновић саопштио је грађанима да је добијен благослов епископа и одобрена градња нове Цркве. Цркву је пројектовао руски архитекта Василиј Михаилович Андосов. Прва средства за изградњу храма прикупљена су продајом црквених дућана. Изградњу темеље и крипте храма прихватио је протомајстор Риста Станковић из Брода. 8. јуна 1922. године извршено је освећење места на коме ће бити подигнута Црква, а 15. октобра исте године освећени су темељи. Краљ Александар Карађорђевић и краљица Марија даривали су 10 000 динара за изградњу Цркве.
     Због велике економске кризе, настале након Првог светског рата, изградња храма је стала 1925. године. До тада били су подигнути зидови храма, стубови, кубе и кров. Продајом гробних места код храма светог Илије у Лесковцу, прикупљена су средства за наставак изградње, који је започео 1926. године. 1927. године, одбор за изгрању храма био је приморан да прода обвезнице ратне одштете и обвезнице државног зајма. Од тог новца подигнути су крстови, постављена столарија на храму, а делимично и урађена фасада. Ови радови су, по ко зна који пут, поново исцрпели сва средства. Исте године, појавила се породица преминулог Петра К. Илића, текстилог фабриканта из Лесковца, која је храму даривала 250 000 динара, под условом да се Петар Илић сахрани у старој Цркви. Понуда је прихваћена и радови су настављени. У крипти храма налазе се гробови највећих приложника Јелене и Петра Илића, Ђорђа Цекића Лешњака, кога су убили Бугари у Првом светском рату. У Саборној Цркви се налази и спомен плоча са именима свештеника које су побили Бугари у Првом светском рату. 17. јануара 1928. године, одбор за изградњу храма је одлучио да нова Црква буде посвећена Светој Тројици. Исте године почињу радови у унутрашњости храма. Храм је живописан руком познатог руског уметника Андреја Биценка.
     Живописање храма коштало је 71 000 динара, а целокупан износ даривала је Јелена Илић. 1929. године комплетно су завршени стубови, као и иконостас који је израђен у Далмацији, а израдио га је Антон Франк у рељефу од мермера. Направљена су и два мала параклиса на северној и јужној галерији и иконе на иконостасу. 1930. године столар из Лесковца Војислав Стојановић урадио је 38 стасидија. 1931. године, одбор је приморан да узме зајам од лесковачке Централне банке. 31. августа 1931. године Комисија за пријем зграда издала је решење о исправности и употребљивости нове Цркве. У недељу 20. септембра 1931. године, уочи празника Рођења Пресвете Богородице, Црква је освећена, руком Његове Светости патријарха српског господина Варнаве Росића, уз саслужење епископа нишког господина Доситеја Васића. Освећењу храма пристуствовао је и краљ Александар Карађорђевић са пратњом.  Храм у много чему подсећа на Цркву манастира Грачаница. Она представља спој моравске декоративности, метохијске елевације са пет кубета и присутних рашких елемената у пластици и облику портала. Летопис лесковачке Цркве написао је прота Тодор Стојменовић. Црквени конак је подигнут и освећен 1937. године. На Цркви су 2000. године извршени конзерваторско- рестаураторски радови. Ограда око храма подигнута је 1940. године.


Odzaklija Leskovac
Храм Рођења Пресвете Богородице у Лесковцу
     Храм Успења Пресвете Богородице у Лесковцу постојао је пре 1453. године. Тада се помиње један Требник ове Цркве „рукописан 1453. године, руком јеромонаха Никанора.“ Не зна се када је овај храм разрушен. Почеком XIX века лесковчани су добили од Порте из Цариграда ферман којим се одобрава изградња Цркве. Међутим, изградњу храма спречавали су Турци који су живели у Лесковцу. Постоје две легенде о томе како су хришћани из Лесковца успели да убеде власт да им допусти зидање храма. Према првој, власти су рекле да Црква не може да буде већа од бивоље коже, па су домишљати лесковчани исекли кожу на каишеве и тако оивичили простор на коме ће се касније изградити Црква. Према другој, коју је записао Милан Ђ. Милићевић, хришћани су обманули Турке, рекавши им да зидају кућу за свештеника.
     На Цркви се истицао оџак, па су Турци због тога поверовали у ову причу. Због тог оџака, Црква је остала у историји позната као Црква „Оџаклија.“ Лесковачке чорбаџије, међу којима се истиче кнез Марко, даривали су Турцима најразличитије поклоне, да би допустили изградњу Цркве. Изградња храма је започета 1803. године, али је убрзо прекинута због почетка Првог српског устанка. Црква је највероватније страдала 1807. године, а поново је порушена 1821. године, након мученичке кончине митрополита нишког Мелетија. На порталу изнад улазних врата храма записано је: „У славу Свете и Једнобитне Тројице: Оца и Сина и Светога Духа, ова Црква, храм Рођења Пресвете Богородице обнови се по наредби и благослову архиепископа и митрополита Светонишког господина Григорија, а прилозима православних хришћана, ктитора и приложника чувеног града овог Лесковца, а настојањем и трудом и бригом Стојана Николајевића и Хаџи Косте Хаџи Стојановића. Протомајстори беху Савко Милановић, Здравко Николајевић и завршено беше обнављање године 1839. месеца јуна.“
     1841. године у време Милојеве и Срндакове буне, великим издацима хришћанских првака, Црква није страдала. Лесковчани су успели да је спасу откупом од 50 000 турских гроша, 3 топа разног платна и најбољег сукна за одела и 8 топова платна за шалваре. До ослобођења Лесковца 1877. године, поред Цркве налазиле су се и три школе: једна из 1854. године, једна подигнута 1870. године и трећа из 1872. године.

     1941. године приликом немачког бомбардовања Лесковца, једна бомба је пала на храм и знатно га оштетила. 1948. године, храм је поплављен, а 1947. године, Црква је стављена под заштиту државе. Чувени оџак је постојао на храму до 1963. године, када се урушио заједно са кровом. Због тога 1967. године општинске власти доносе незваничну одлуку да се храм поруши и на том месту подигне бетонски крст са натписом, као сведочанство да је некада постојао храм. Благодарећи лесковачком Музеју, храм је остао сачуван. Почетком 1970. године, почела је обнова храма. Обнова је у потпуности завршена 1992. године, а освећена је 22. септембра руком епископа нишког Иринеја. Црква је била фрескописана са спољашње и са унутрашње стране. Иконостас је рад Заше Димитријевића, зографа из Власотинца. Због дотрајалости иконостас је замењен, а од материјала старог иконостаса направљен је Христов гроб. Црква је данас тробродна базилика са олтарском апсидом.

Sveti Ilija Leskovac
Храм светог Пророка Илије у Лесковцу

     Око 1860. године, на брду Хисар изнад Лесковца, пронађени су остаци хришћанске Цркве из V или VI века. Темеље храма пронашла је баба Стојанка Кулинка, која је у сну видела где се они налазе. Приликом откопавања, пронашла је на камен светог Престола и неколико металних крстића. Народ је након тога стално почео да се окупља на овом месту. Првобитно је на овом месту подигнут параклис од дасака, да би 1883. године ондашња власт донела одлуку да на овом месту подигне велики зидани храм, посвећен светом пророку Илији. Земљиште на коме је храм требало да се подигне припадало је Турчину, господару села Доње Трњане, Ахмету Цинци. Приликом бекства пред ослобођење Лесковца 1877. године, Ахмет Цинци позајмио је коњску запрегу од лесковачког домаћина из породице Павлов, да пребаци свој харем у Скопље. Како је задржао запрегу, у надокнаду дао му је тапију земље. 1883. године општина је од Павлових откупила земљу и тиме обезбедила све услове за изградњу Цркве. Темеље храма осветио је 1883. године епископ нишки Нестор Поповић. Храм је направљен по пројекту чувеног српског архитекте Министарства грађевине Краљевине Србије Светозара Ивачковића, а надзорник изградње био је Немац Вилхем Бадир. Мајстори који су је градили били су црнотравци, на челу са протомајстором Радојлом. Изградњу Цркве финансирали су општинари, професори, лесковачки индустријалци и верни народ, а изградњу Цркве помогао је и краљ Милан Обреновић, који је даривао 200 цесарских дуката, а касније је даривао храм и са 2400 динара. Црква је завршена и освећена 21. маја 1889. године, од стране епископа нишког Димитрија Павловића. Живописана је 1936. године, руком уметника Драгољуба Стојановића из Алексинца, а живопис су финансирали имућнији грађани Лесковца. Највреднији део овог храма је иконостас, рад непознатог зографа из Дебра или Велеса, док је иконе на иконостасу насликао познати српски академски сликар Живко Југовић из Чачка. Иконе је осликао у свом атељеу између 1888. и 1889. године, уз помоћ свог пријатеља Драгутина Дерока. Богослужбене књиге Цркви је даривао митрополит Србије Инокентије Павловић 1902. године. Поред храма налазила се и дрвена звонара, подигнута 1889. године. 1898. године, трговац Ђорђе Смиљковић даривао је једно звоно, док су друга два даривали Василија Ивановић и Лазар Ивановић 1906. године.
     1977. године, стари дрвени звоник замењен је зиданом звонаром, коју је пројектовао лесковачки архитекта Стојан Цветановић. Звонара је освећена 26. јула 1977. године, од стране епископа нишког Иринеја. Поред храма налази се парохијски конак, подигнут 1972, а освећен наредне 1973. године. Црква је реновирана 1976. године. Око храма налази се и градско гробље, на коме је сахрањивање почело 1894. године.