Кумарево

Детаљи: ~ Аутор ~ ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ЕПАРХИЈЕ НИШКЕ; 10 Јули 2014

Седиште парохија:

Адреса: село Кумарево, 16000 Лесковац
Старешина храма: протојереј Зоран Радивојевић
Тел.-факс: -
Е-пошта: -
Сајт:

Stara Crkva- Kumarevo Храм свете преподобне мајке Параскеве у Кумареву

Како сведочи предање, Црква је подигнута на темељима порушеног манастира светог Николаја који се налазио са источне стране Мораве на брду званом данас Манастириште. Због помагања устаницима, Турци су убили тридесет девет монаха, а манастир спалили. У рушевинама манастира, народ је пронашао икону свете Петке и почео тајно да се окупља на овом месту. Касније су житељи на овом месту саградили и Цркву свете Петке, која је била више укопона да не би Турцима падала у очи. Црква је покривена ћерамидом и освећена руком нишког митрополита Макарија 1803. године.

Стара Црква свете Петке, била је дугачка 6, а широка 4 метара. Покривена је шиндром, а касније каменим плочама. Са запада дозидан је пронаос, а са јужне стране ајат. Црква је добила нови дрвени кров и покривена ћеремидом, а стил градње подсећа на базилику. Иконостас је од дрвета без икаквих украса са четири иконе, док су престоне иконе дело вештог мајстора Анђелка Охриђанина. На иконама се налазе сребрни нимбуси са уписаном 1864. годином.

Овај храм и бисер поморавља посећивали су владари и нишки митрополити, а поред митрополита Макарија који је храм осветио, забележена су посете митрополита Виктора 1880. године, епископа нишког Димитрија, потоњег патријарха српског 1887. године, владике Никанора 1908. године и владике Доситеја 27. августа 1930. године.

У овом храму су под Турцима служила четири свештеника, чија је парохија обухватала и град Лесковац. Ами Буе, француски географ и путописац у свом делу „Европска Турска“ из 1854. године, говорећи о Лесковцу каже: „Њихова је Црква у Кумареву, пола сата удаљена од вароши.“ При храму је до ослобођења служило четири свештеника, а остала су забележена имена Михајло поп Ценића и Цветко поп Ценића из Лесковца, као и поп Јованча Петровић.

Након ослобођења јужних крајева, у храму су службовали следећи свештеници: Мита Поповић 1879; Цветко Поповић 1880; Јевтимије Тодоровић; Цотир Поповић 1893- 1895; Јевтимије Калуђеровић 1895; Јован Андрејевић 1897; Харалампје Цветковић 1905-1908; Петар Цвековић 1909; Димитрије поп Тошић 1913; Спасоје Поповић 1914; Зарије Бојковић са Косова 1919-1927; Ђoрђе поп Ценић 1922; Анђелко Шопић из Липљана 1925; Стојан Поповић из Врања 1928; Божидар Поповић 1929-1934 парох мрштански за чије време је саграђена нова Црква са парохом богојавичким Николом Аранђеловићем и парохом манојловичким Благојем Спасићем из Лесковца.

Nova Crkva Kumareco

Нови храм свете преподобне мајке Параскеве у Кумареву
На збору парохијана мрштанске, богојевачке и манојловачке парохије који је одржан 17. децембра 1930. године у порти Цркве Кумаревске, по позиву старешине храма Божидара Поповића, договорено је да се подигне нова Црква.
План за изградњу Цркве је у српско- византиском стилу, на празник светих лекара Козме и Дамјана 1932. године, након свете Литургије уз присуство гостију протојереја ставрофора Симе Буквића, извршено је освећење темеља. У темеље храма положена је повеља од пергамента у стакленом суду. Уз повељу је у темеље спуштен и освећен крстић са Христовог Гроба из Јерусалима које су донеле хаџије и златна кованица са ликом Краља Александра из 1932. године. На повељи је писало: „У име Оца и Сина и Светога Духа, данас на свете врачеве Кузмана и Дамјана месеца јула године 1932. за време владе Његовог Величанстав Краља Југославије Александра I и патријарха српског Варнаве и епископа нишког Доситеја, освети се темељ овој Цркви посвећен светој Параскеви у селу Кумареву код Лесковца украј Мораве, као спомен палим херојима за ослобођење и уједињење отаџбине и српске Цркве.“ Иконостас храма је рад вајара Милана Ј. Танкосића из Београда, а иконе на платну израдио је руски иконописац Влад Пирошко. Радови у храму су извођени по детаљима г. Бранка Тасића. Цркву је освештао владика нишки др Јован Илић 1933. године, у време службовања пароха мрштанског Божидара Поповића, манојловачког Благоја Спасића и богојевачког Николе Аранђеловића. Свештеници коју су након њих службовали у овом храму су: Радослав Митић од 1948. до 1974. године; Радослав Требјешанин, парох мрштански, од 1948. до 1958. године; Никола Тасић, парох мрштански, од 1955. до 1999. године; Светомир Костић, парох манојловачки, од 1974. до 1994. године; Славко Миловановић, парох богојевачки, од 1972. до 1980. године; протојереј Зоран Радивојевић од 1994 до данас; протојереј Часлав Станковић, од 2004. до данас; јереј Далибор Стефановић, од 2012. до 2013. године; протојереј Томислав Живковић од 1. марта до 3. јуна 2014; протојереј Јован Живановић од 2014. године.

Прва парохија

Caslav Stankovic

Парох: протојереј Часлав Станковић
моб.: 063/85-85-651
Е-пошта:
Биографија:
Протојереј Часлав Станковић рођен је 22. септембра 1961. године у селу Буљесовце код Врања, од оца Станојка и мајке Лепосаве. Основну школу завршио је у селу Буштрање код Врања, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену. 10. октобра 1982. године ступа у брак са Весном Трајковић са којом има двоје деце. Рукоположен је у ђаконски чин 24. октобра 1982. године у храму Рођења Пресвете Богородице у Балајинцу, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког Иринеја. У презвитерски чин рукоположен је 17. октобра 1982. године у храму свете Параскеве у Дворану код Крушевца и постављен за пароха у Грејачу. 24. октобра 2004. године премештен је на прву кумаревску парохију.

Парохију сачињавају:

Доње Крајинце, Горње Крајинце, Злоћудово, Номаница, и део Бобишта.

Друга парохија

Парох: протонамесник Дејан Димитријевић
моб.: 066 888 2480
Е-пошта: -Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Биографија:
Протонамесник Дејан Димитријевић рођен је 23. августа 1973. године у Лесковцу од оца Предрага и мајке Душанке. Основну школу завршио је у селу Манојловце, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену. 25. октобра 1997. године ступа у брак са Госпавом Стојановић са којом има троје деце. Рукоположен је у ђаконски чин 9. новембра 1997. године у манастиру светог великомученика Димитрија у Дивљани, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког Иринеја. У презвитерски чин рукоположен је 23. августа 1998. године у храму Свете Тројице у Лесковцу и постављен за пароха у Горњем Барбешу. 1. фебруара 2014. године премештен је на другу парохију у Кумареву. 8. августа 2007. године одликован је правом ношења црвеног појаса, а 21. септембра 2012. године протонамесничким чином.

Парохију сачињавају:

Навалин, Богојевце и део насеља Бобиште.

Трећа парохија

Zoran Kumarevo

Парох: протојереј Зоран Радивојевић
моб.: 064/ 194-80-57
Е-пошта: -Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Биографија:
Протојереј Зоран Радивојевић рођен је 14. августа 1959. године у Крушевцу од оца Богомира и мајке Јелице. Основну школу завршио је у селу Коњух код Крушевца, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену. 10. октобра 1982. године ступа у брак са Надеждом Ристић са којом има сина Ивана. Рукоположен је у ђаконски чин 22. октобра 1982. године у храму Свете Тројице у Нишу, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког Иринеја. У презвитерски чин рукоположен је 24. октобра 1982. године у храму Рођења Пресвете Богородице у Балајинцу и постављен за пароха чукуревачког. 1986. године премештен је на другу парохију у Градашници, да би 1994. године био премештен на кумаревску парохију. 2. маја 2008. године одликован је протојерејским чином.

Парохију сачињавају:

Манојловце, Мала Биљаница, Горња Слатина, Доња Слатина, Грајевце, Братмиловци и Анчики.

Четврта парохија

Hans Парох: -јереј Ненад Стојановић
моб.: - 064/151-65-44
Е-пошта: -

Биографија:
Јереј Ненад Стојановић рођен је 8. априла 1968. године у Лесковцу од оца Љубише и мајке Госпаве. Основну школу завршио је у селу Манојловце код Лесковца, након чега завршава Богословију светих Кирила и Методија у Призрену. 4. фебруара 1990. године ступа у брак са Лалком Трендафиловом са којом има петоро деце.
Рукоположен је у ђаконски чин 21. јула 1990. године у храму светог великомученика Прокопија у Прокупљу, а сутрадан 22. јула у презвитерски чин у Саборном храму у Нишу, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког господина Иринеја. По рукоположењу у свештенички чин бива постављен на парохију у селу Ћурлина на којој остаје до 2007. године, када благословом епископа Иринеја прелази на упражњену парохију орљанску. Од маја 2015. године службује као четврти парох кумаревски.