На самој административној линији са КИМ се налази село Маровац,у коме је остало да живи око тридесетак мештана,међу којима су махом млади људи,који нежеле да напусте своја прадедовска огњишта.
Господин Стојан Станковић је уз искључиво само Божију помоћ и вољом добрих људи успео да сазида нови храм,посвећен Светој Тројици, као и капелу Светог Симона Зилота, трпезарију, звоник и два источника. Намера му је да покуша задржати становништво, у овим крајевима, уз пуно још других манифестација као што су летње спортске игре.
Како је храмовна слава други дан педесетнице, oмалено село је успело да сакупи верне из Крушевца, Трстеника, Медвеђе, Сијаринске Бање и Маровца. Овогодишњи домаћин славе је био г. Душан Ристић из Маровца. Литургију са опходом око храма је служио парох из Медвеђе јереј Бобан Вуковић, који је након приноса славског колача домаћина поздравио окупљене, говорећи о самом празнику, као и о томе колико сви треба да радимо на томе да би опстао наш народ у запостављеним крајевима без сређеног пута и оно најважније, што има пуно остарелих момака који нису остварили породицу, а без дечије граје и плача село је пред гашењем, поменута је и тема комшијског Косова, као и стање нашег страдалног народа у Црној Гори, одакле су се махом и доселиле фамилије у Маровцу.
Уследио је славски ручак, који су увеселили трубачи из Врања.
{oziogallery 1979} Како је храмовна слава други дан педесетнице, oмалено село је успело да сакупи верне из Крушевца, Трстеника, Медвеђе, Сијаринске Бање и Маровца. Овогодишњи домаћин славе је био г. Душан Ристић из Маровца. Литургију са опходом око храма је служио парох из Медвеђе јереј Бобан Вуковић, који је након приноса славског колача домаћина поздравио окупљене, говорећи о самом празнику, као и о томе колико сви треба да радимо на томе да би опстао наш народ у запостављеним крајевима без сређеног пута и оно најважније, што има пуно остарелих момака који нису остварили породицу, а без дечије граје и плача село је пред гашењем, поменута је и тема комшијског Косова, као и стање нашег страдалног народа у Црној Гори, одакле су се махом и доселиле фамилије у Маровцу.
Уследио је славски ручак, који су увеселили трубачи из Врања.