И ове године смо се скупили у скромном броју у Раданском селу Бучумету поводом петровдана храмовне славе и сеоског сабора. Многи су поодавно отишли да потраже срећу у белом свету,али незаборављају своје огњиште, међу којима jе и г. Зоран Тодоровски, који је отишао у Чикаго још 70 тих година. Дошао је са својом породицом на одмор и ради сеоске славе, да буде са својим земљацима. Поклонио је и вредне дарове храму, који ће ове године кренути у рестаурацију ако Бог да, а средства за санацију је обезбедила општина Медвеђа на челу са председником Небојшом Арсићем, који је присуствовао Светој Литургији, након које је принет славски колач домаћина Славише Станковића из Лебана.
Присутне је поздравио месни парох, честитајући свима славу Светих Апостола, али и указао на нешто интезивнији хришћански живот Бучумечана од којих је нажалост и данас велики број некрштен, невенчан и неопојан. Ова очинска критика и брига се понавља годинама уназад, са помаком али још увек у незадовољавајућој мери, људи се управљају једним врло лошим обичајем, да су их стари тако завештали, заклели, да им испуњаваjу јако лоше посмртне жеље. Суштина је у томе да се људи декларишу као православни хришћани,али неживе често тако.
Старом дугогодишњем црквењаку г. Живојину Свиленковићу је поводом одласка у пензију уручен пригодан поклон. Он се присећа времена када је Бучумет био самостална парохија, при којој је живео и парох са породицом, коме смо извршили помен у порти храма.
Дружење је настављено за славским ручком домаћина.
Парох медвеђски и бучуметски јереј Бобан Вуковић.